Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Beograud P 2876/18 od 10.07.2018. godine utvrđeno je da je Zaključkom Vlade RS br.401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su obezbeđena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje) povređeno načelo jednakih prava i obaveza, izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta ratnih vojnih rezervista sa prebivalištem na teritoriji svih ostalih opština koje nisu navedene u Zaključku Vlade RS, a time i tužioca kao učesnika rata 1999. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili osnovanim istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled povrede prava ličnosti, primenom člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 14.11.2017. godine, tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, a potraživanje radi naknade štete (materijalne i nematerijalne) zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (stav 2.)

Saglasno iznetom, kako potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete. Naime, tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 04.11.2019. godine, nakon što su protekli zastarni rokovi propisani članom 376. ZOO od dana kada je po Zaključku Vlade RS od 17.01.2008. godine ratnim vojnim rezervistima Topličkog okruga priznato pravo na novčanu naknadu u smislu člana 5. Zaključka.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ističe da je zahtev za naknadu štete prouzrokovane diskriminatorskim postupanjem tužene neodvojivo povezan sa zahtevom za utvrđenje diskriminacije, te kako pravni poredak Republike Srbije, počev od Ustava, preko potvrđenih međunarodnih ugovora do relevantnih zakonskih propisa ne predviđa nikakav rok, odnosno ni na koji način vremenski ne ograničava subjekta koji se smatra diskriminisanim da nadležnom sudu podnese zahtev za utvrđenje diskriminacije, da se isto pravilo mora primeniti i u pogledu zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, te da trenutak kada je tužilac nedvosmisleno saznao za štetu ne može biti 17.01.2008. godine, već isključivo dan utvrđenja diskriminacije.

Naime, tačno je da tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, kao i da je u Zakonu o zabrani diskriminacije, koji je propisao postupak zaštite od diskriminacije, propisano da se početak roka za podnošenje zahteva za otklanjanje posledica diskriminacije ima računati od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena.

Međutim, postojanje diskriminacije izvršene Zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, donetim pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 22/09 - stupio na snagu 07.04.2009. godine), ceni se na osnovu člana 21. Ustava Republike Srbije i člana 14. Evropske Konvencije o ljudskim pravima. Shodno navedenom ne mogu se računati rokovi zastarevanja potraživanja naknade štete propisani Zakonom o zabrani diskriminacije, odnosno od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena, već potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu po osnovu diskriminacije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić