Predlagač je dao odgovor na reviziju.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11…10/23-dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnim rešenjem Opštinske uprave Požega – Odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj br.465-82/20 od 29.01.2020. godine, eksproprisano je predmetno zemljište predlagača (koje se nalazi neposredno pored reke Moravice), po predlogu protivnika predlagača na osnovu člana 12. stav 8. Zakona o posebnim postupcima radi relaizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS“, br.9/20) i rešenja Vlade o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju05 br.465- 3965/2020-1 od 21.05.2020. godine. Nižestepenim odlukama utvrđena je novčana naknada za eksproprisano zemljište predlagača i obavezan protivnik predlagača da mu isplati naknadu za preuzeto građevinsko zemljište, u visini utvrđenoj nalazom i mišljenjem sudskog veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo kao poljoprivredno pre toga postalo građevinsko zemljište stupanjem na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturno koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega („Službeni glasnik RS“, br. 31/10), kao planskog dokumenta, a pre pravnosnažnosti navedenog rešenja o eksproprijaciji i Projekta preparcelacije za formiranje građevinske parcele za izgradu auto-puta E – 763, deonice Preljina – Požega, po deonici 5 km 144 + 809.000 do km 141 + 191.312, odnosno km 134 + 741.443 do km 147 + 684.419 na području Opštine Požega, između ostalog i KO ..., na kojoj se nalazi katastarska parcela predlagača na osnovu rešenja Vlade o utvrđenju javnog interesa za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju 05 br. 465-3965/2020-1 od 21.05.2020. godine u korist protivnika predlagača.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji). Ovim se ne derogiraju odredbe člana 1. stavovi 1. i 2. Zakona o posebnim postupcima radi ralizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS“, br.9/20), kao zakona „lex specialis“ na osnovu kojeg je doneto rešenje o eksproprijaciji (koji je prestao da važi donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o posebnim postupcima radi relaizacije projekata izgradnje i rekonstrukciej linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, objavljenom u „Službenom glasniku RS“, br.62/23). Naime, iako ovaj zakon sadrži posebne odredbe o eksproprijaciji, u članu 14. stav 2. propisuje da se po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, stiču uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija, a u stavu 6. da kada je predmet eksproprijacije zemljište na kom su izgrađeni objekti ili zemljište na kome se nalaze biljni zasadi (kao što je to ovde slučaj), naknada se vrši na način propisan odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija. Pri tome, ovaj zakon koji nije isključio primenu odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, sadrži samo posebne odredbe o neizgrađenom građevinskom zemljištu na kome je upisano pravo javne svojine u korist Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave (član 10. stav 1.) i građevinskom zemljištu na kome je izgrađen objekt suprotno zakonu (član 12.), što ovde nije slučaj jer se radi o građevinskom zemljištu (koje je to postalo tek donošenjem i stupanjem na snagu planskog akta) za koji postupak upisa prava javne svojine u korist Republike Srbije nije bio sproveden u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji.

Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 ...14/22), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 09.12.2021. godine i vrednost predmeta spora je 1.730.129,92 dinara, što je ispod revizijskog cenzusa propisanog članom 403. stav 3. ZPP.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković