Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Perišić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 129/23 od 02.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 129/23 od 02.02.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 129/23 od 02.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu R1 208/21 od 22.11.2022. godine, stavom prvim izreke, određena je novčana naknada za eksproprisano zemljište i to za katastarsku parcelu .../... KO ..., u površini od 0.33.10 ha, upisanu u LN br. ... KO ..., vlasništvo predlagača AA iz ..., na kojoj je predlagaču priznato pravo na novčanu naknadu rešenjem Gradske uprave Grada Valjeva, Odeljenje za imovinske poslove i opštu upravu br. 465-179/2021-08 od 18.02.2021. godine, po ceni od 600,00 dinara/m2. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču, na ime navedene novčane naknade za eksproprisano zemljište za katastarsku parcelu .../..., KO ..., upisanu u LN br. ... KO ..., isplati iznos od 1.986.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2022. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču, na ime troškova postupka isplati iznos od 145.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti rešenja do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 129/23 od 02.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) da bi se o reviziji odlučivalo kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagaču novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe protivnika predlgača JP „Putevi Srbije“ Beograd, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlgača primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište izraženo u pobijanoj odluci je u skladu sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište čiji je status iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, promenjeno stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta, kojim je predmetna parcela obuhvaćena, a Uredba na snagu stupila pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. U konkretnom slučaju, Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta Ib reda broj 27 Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa autoputem E763 Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega) je stupila na snagu 15.01.2020. godine, a nepokretnost je eksproprisana pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave 18.02.2021. godine, nakon što je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Takođe, tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja određivanjem visine naknade za građevinsko zemljište, izraženo u odlukama revizijskog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti konkretne parcele, kao u ovom slučaju. Primena materijalnog prava zasnovana je na odgovarajućim odredbama člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji i članova 82. i 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da je pitanje naknade vezano za činjeničnu situaciju eksproprijacije izvršene nakon što je planskim dokumentom promenjena namena zemljišta iz poljopoprivrednog u građevinsko zemljište, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi revizijskog suda. Pozivanje na odluke navedene u reviziji ne utiče na drugačiju odluku, s obzirom da se u svakoj konkretnoj situaciji, zavisno od činjeničnog stanja ispituju uslovi za odlučivanje o ispunjenosti uslova za posebnu reviziju.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 21.10.2021. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 1.986.000,00 dinara (16.902 evra).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom postupku u kome vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković