U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca „M.e.n.t.o.r. Holding“ d.o.o. iz Beograda, čiji su punomoćnici Ana Matić Alimpijević i Milorad Matić, advokati iz ..., potiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Šumkarac Mitrović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8492/19 od 22.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8492/19 od 22.10.2020. godine, u stavovima drugom, trećem i četvrtom.

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 390/16 od 26.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 349.144 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa kamatom na taj iznos, po stopi koju propisuje Evropska centralna banka na valutu evro počev od 27.06.2005. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 816.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova izvršenja do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž 8492/19 od 22.10.2020. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje kojim je odbijen prigovor presuđene stvari, sadržano u stavu prvom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 390/16 od 26.06.2019. godine. U preostalom, navedena prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu isplati iznos od 349.144 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa kamatom na taj iznos, po stopi bliže opredeljenoj u izreci prvostepene presude, te tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove u iznosu od 538.500,00 dinara u roku od 15 dana. Tužilac je obavezan da tuženom nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 136.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je prvostepena presuda preinačena, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP , pa je ispitujući drugostepenu presudu u smislu člana 408 ZPP Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je drugostepeni sud počinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP, kako revizija navodi propustom da na raspravi održanoj na osnovu člana 383. stav 3. ZPP neposredno ponovo izvede sve dokaze, odnosno bar sasluša stranke. Na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom dana 22.10.2020. godine, punomoćnici stranaka advokati su se saglasili da se dokazivanje izvede čitanjem dokaza, što je i učinjeno i zapisnički konstatovano, pa kako je zapisnik potpisan bez bilo kakvih primedbi, sud je dokazivanje izveo uz saglasnost stranaka u skladu sa odredbama članova 385. stav 1. i 331. ZPP.

Prema utvrđenju suda, u svrhu realizacije prenosa prava korišćenja katastarske parcele broj .., upisane u listu nepokretnosti br. .. KO ..., kao i prava na izgradnju poslovno-stambenog objekta na ovoj parceli u ulicama ... i ... u Beogradu, sačinjeno je više pravnih poslova. Dana 02.06.2004. godine sačinjen je Protokol sa održanog sastanka, u kome su tužilac i „Koni Konsalting“ navedeni kao korisnici lokacije, „Flux Group“ kao sukorisnik, tuženi i BB, kao kupci. Po sadržini ove isprave, korisnici u viđenom stanju nude navedenu lokaciju tuženom i BB, kao kupcima, za kupoprodajnu cenu od 2.850.000 evra. Dana 15.06.2004. godine zaključen je između istih lica predugovor, kojim su se ugovarači obavezali da u formi propisanoj zakonom bude preneto pravo iz rešenja o odobrenju za izgradnju nadležnog organa uprave od 04.09.2003. godine, kao i pravo korišćenja parcele sa prodavaca na kupce, uz mogućnost da se u ugovoru kao kupac pojavi „Flux Group“ d.o.o. čiji je osnivač tuženi ili drugo pravno lice koje je nosilac prava korišćenja parcele. Overa potpisa na ugovoru i isplata kupoprodajne cene predviđena je odmah nakon pribavljanja klauzule pravnosnažnosti na rešenje o odobrenju za izgradnju od 04.09.2003. godine, a najkasnije dana 15.09.2004. godine. Tužiocu je isplaćena kapara u iznosu od 350.000 evra zaključno sa 21.06.2004. godine. Tuženi je dana 18.02.2005. godine overenim pismenim punomoćjem ovlastio BB da u njegovo ime i za njegov račun, kao osnivača preduzeća „Flux Group“ d.o.o. može potpisati i overiti potpis na ugovoru o zalozi vlasničkog udela u preduzeću „Flux Group“ d.o.o. sa tužiocem, kao i zaključiti i overiti potpis na aneksima ugovora o zalozi vlasničkog udela u preduzeću „Flux Group“. Ovlašćenje se odnosi i na pravo BB da u ime i za račun preduzeća, kao kupca potpiše i overi potpis na ugovoru o prenosu prava korišćenja katastarske parcele .. KO ..., te na preduzimanju svih pravnih i faktičkih radnji radi prenosa korišćenja na ovoj nepokretnosti sa prodavaca na kupca, bez ograničenja ovlašćenja. Dana 18.02.2005. godine zaključen je kupoprodajni ugovor između više lica, među kojima je bio i tužilac, kao prodavaca i „Flux Group“ d.o.o, kao kupca, zastupanog po BB. Kao predmet ugovorne obaveze naveden je prenos uz naknadu prava korišćenja na katastarskoj parceli br. .. KO ... za kupoprodajnu cenu od 350.000 evra. Istog dana zaključen je između tužioca i preduzeća „Koni Konsalting“ sa jedne strane i preduzeća „Flux Group“ sa druge strane ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza namirenja troškova naknade za ustupanje prava korišćenja katastarske parcele br. .. KO ..., kojim je predviđeno da se kao obezbeđenje plaćanja iznosa od 2.350.000 evra ustanovi zaloga na udelu kupca u korist tužioca. Potom, istog dana zaključen je ugovor o zalozi na udelu tuženog u „Flux Group“ od 87,5% do konačne isplate kupoprodajne cene predviđene predugovorom, a dana 02.06.2005. godine zaključen je aneks ovog ugovora kojim je konstatovano izmirenje obaveze u iznosu od 2.350.000 evra, te da zalogodavac zalaže 16% vlasničkog udela u preduzeću „Flux Group“ d.o.o. u korist zalogoprimca. Rešenje organa uprave od 04.09.2003. godine, kojim je odobrena izgradnja je poništeno, a „Flux Group“ d.o.o. je 09.06.2005. godine ishodovao novo odobrenje za gradnju na parceli koja je bila predmet prometa i ovo rešenje je postalo pravnosnažno. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 12887/10 od 24.02.2011. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca, u parnici protiv tuženog, „Flux Group“ i BB za isplatu iznosa koji je predmet tužbenog zahteva i u ovoj parnici. Po činjeničnim navodima tužbe u tom postupku, tužilac crpi pravo na potraživanje prema tuženom iz kupoprodajnog ugovora od 18.02.2005. godine, sa tvrdnjom da nije realizovan u celosti. Presuda u odnosu na tuženog doneta je iz razloga što on nije ugovorna strana, pa na taj način njemu nedostaje pasivna legitimacija u spornom odnosu. Privredno društvo „Flux Group“ d.o.o. je vršilo plaćanja u realizaciji navedenog pravnog posla, BB je nakon navedenih pravnih poslova postao njegov isključivi osnivač, pripojio ga je svom preduzeću „Mašinac“, a nad tim pravnim licem je u međuvremenu otvoren postupak stečaja.

U ovom sporu, odluku o neosnovanosti tužbenog zahteva, postavljenog sa uporištem na pravne odnose zasnovane Protokolom od 02.06.2004. godine, predugovorom od 17.06.2004. godine, ugovorom o zalozi od 18.02.2005. godine i aneksom ugovora o zalozi od 02.06.2005. godine, drugostepeni sud zasniva na stanovištu da Protokol predstavlja samo načelni dogovor o realizaciji određenog posla, da je predugovorom bilo predviđeno da se prenese pravo iz rešenja o odobrenju za izgradnju od 04.03.2003. godine do čije realizacije nije došlo zbog poništenja ove odluke upravnog organa, što faktički vodi otpadanju pravnog osnova bilo kakve obaveze tuženog po predugovoru. Osnov obaveze tuženog ne postoji ni po ugovoru o zalozi udela u privrednom društvu od 18.02.2005. godine i aneksu tog ugovora od 02.06.2005. godine, s obzirom da tuženi nije preuzeo lično obavezu prema tužiocu, već se radi o raspolaganju kao osnivača privrednog subjekta „Flux Group“. Tužilac je imao mogućnost da svoje založno pravo upiše u registar zaloge i traži namirenje iz predmeta zaloge, što nije učinio, a sve u skladu sa odredbama članova 1, 2, 4. i 8. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/2003 sa izmenama i dopunama). Tužilac je mogao ostvariti svoja prava i u postupku stečaja nad privrednim društvom u skladu sa odredbama članova 49. i 80. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 sa izmenama i dopunama). Zaključuje da činjenica da je tuženi vršio određena plaćanja i to znatno pre zaključenja ugovora o prenosu prava korišćenja i ugovora o regulisanju međusobnih odnosa od 18.02.2005. godine, ne stvara obavezu za tuženog da izmiri eventualna dugovanja nastala posle zaključenja ovih ugovora, niti stvara bilo kakvu obavezu na strani tuženog da izmiri sva ostala potraživanja tužioca, posebno kod činjenice da je tužilac kasnije ugovore zaključivao sa pravnim licem „Flux Group“, a ne sa tuženim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda revizija tužioca nije osnovana.

Revizijskim navodima kojima tužilac pobija pravilnost pravnog stanovišta drugostepenog suda, ne dovodeći u sumnju pravilnost utvrđenja svih bitnih činjenica, po oceni ovog suda ne dovodi se u pitanje zakonitost pobijane presude. Naime, u predugovornoj fazi do 18.02.2005. godine tužilac se sa tuženim, kao i ostalim učesnicima pravnog posla, saglasio koja lica će biti ugovorne strane, te o predmetu ugovorom preuzete obaveze. Drugostepeni sud je pravilno našao da plaćanje kapare od strane tuženog u predugovornoj fazi ne može voditi njegovoj odgovornosti za spornu obavezu, nastalu po navodima tužbe u toku realizacije zaključenog ugovora 18.02.2005. godine, pošto po odredbama člana 296. Zakona o obligacionim odnosima obavezu može ispuniti ne samo dužnik, nego i treće lice. Preuzeta prava i obaveze po zaključenom ugovoru jasne su i po odredbi člana 99. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima primenjuju se onako kako glase, tako da suprotno revizijskim navodima ne postoje sporne odredbe koje bi bile podložne tumačenju na način kako to reguliše odredba člana 99. stav 2. istog zakona. Tuženi po izričitoj odredbi člana 104. stav 3. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), kao član društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, a iz utvrđenih okolnosti ne proizilazi zaključak da je tuženi zloupotrebio privredno društvo za nezakonite ili prevarne ciljeve, u kom slučaju bi po odredbi člana 15. stav 1. tog zakona mogla biti ustanovljena njegova lična odgovornost za obaveze društva.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio i o troškovima postupka na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, pošto tužilac nije postigao uspeh u ovom postupku, a navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke.

Iz navedenih razloga, odlučeno je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić