Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se navodi da su učinjene i druge bitne povrede parničnog postupka ali se iste posebno ne navode. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka i da je pravilno ocenio žalbene navode tuženog, to u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2001/19 od 03.12.2019. godine razveden brak tuženog i zakonske zastupnice maloletne tužilje. Istom presudom je obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje sa po 20.000,00 dinara mesečno. U tom periodu maloletna AA imala je 6 godina, a sada ima 9 godina. Tužbeni zahtev je postavljen u procentualnom iznos jer plata tuženog nije fiksna zbog dežurstva koje ima. Zakonska zastupnica maloletne tužilje zaposlena je kao lekar u Institutu ... i ostvaruje mesečna primanja u iznosu od 180.000,00 dinara. Sa maloletnom AA živi u stanu svog oca. U svom vlasništvu ima stan na ... . Tuženom je za ovaj stan u periodu razvoda isplaćen iznos od 30.000 evra. Ima kredit u iznosu od 41.800 evra, mesečna rata iznosi 28.000,00 dinara. Zakonski zastupnik maloletne AA mora da isplati iznos od 24.000,00 dinara na ime povraćaja stipendije. Režijske troškove za stan u kome žive plaća 30.000,00 dinara. Istakla je da su potrebe maloletne AA 50.000,00 dinara, što je prvostepeni sud prihvatio. Dete vodi kod privatnog stomatologa. Otac doprinosi izdržavanju deteta onako kako je obavezan naznačenom presudom. Maloletna AA ide u boravak u blizini škole za šta je potrebno mesečno odvojiti 21.500,00 dinara. Posećuje privatnog oftamologa jer nosi naočare. Tuženi radi kao lekar u ... i ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu u iznosu od 177.000,00 dinara, u zavisnosti od broja dežurstava. S obzirom na svoju specijalizaciju ima dug prema bolnici u ... i obavezao se da svoju radnu angažovanost ne naplaćuje. Iz tog razloga ima trošak minimalno 100 evra prilikom odlaska i boravka u Bosni. Živi kao podstanar i plaća zakupninu 250 evra, a režijski troškovi iznose 15.000,00 dinara. Troškovi garderobe i hrane za njega iznose 100 evra. Tuženi smatra da su potrebe maloletne AA 40.000,00 dinara a istakao je da on i njegovi roditelji daju i više od iznosa na koji je on obavezan da doprinosi za izdržavanje maloletne AA.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je obavezao tuženog da na ime izdržavanja maloletne AA plaća 20% od redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Pri tome nalazi da su se okolnosti od momenta kada je ranijom presudom tuženi obavezan na doprinos izdržavanju maloletne AA, promenile, sada je tužilja krenula u školu ima veća interesovanja a i potrebe su joj veće. Polazeći od odredbe čl 160. i 162. Porodičnog zakona nalazi da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina zdravlja, obrazovanja i okolnosti da maloletna deca treba da uživaju isti standard kao i njihovi roditelji kao obveznici izdržavanja. Pri tome sud vodi računa da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda i mogućnosti njegovih ličnih potreba i obaveza pa je našao da je za potrebe maloletne AA za njeno izdržavanje neophodno 50.000,00 dinara, pa je imajući u vidu i odredbe člana 154. i člana 164. Porodičnog zakona tužbeni zahtev usvojio.

Apelacioni sud je u svemu prihvatio kao pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepenog suda kao i razloge koje u pogledu usvojenog tužbenog zahteva daje prvostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili činjenično stanje i potrebe maloletne AA, pravilno su opredelili iznos koji je neophodno potreban za njeno izdržavanje. Prema čl. 160. i 162. Porodičnog zakona, kriterijumi koji se uzimaju u ovakvim situacijama su potrebe maloletnog poverioca kao i mogućnost dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U međuvremenu, od dana donošenja prethodne presude kojom je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne AA sa 20.000,00 dinara, okolnosti su se promenile, maloletna AA je starija tri godine, ide u školu, a materijalne prilike tuženog su takve da mogu doprineti zadovoljenju potreba maloletne AA jer je neophodno da maloletna deca uživaju isti onaj standard koji uživaju i njihovi roditelji. Pravilno su nižestepeni sudovi opredelili potrebe maloletne AA, pravilno je utvrđeno koja su primanja njenih roditelja i to kako tuženog tako i njene majke kao zakonskog zastupnika pa je stoga pravilno od strane nižestepenih sudova odlučeno kada je određeno da tuženi doprinosi izdržavanju maloletne AA sa iznosom od 20% od svojih mesečnih primanja. Obaveza zakonskog zastupnika maloletne AA je da doprinese iznosu do 50.000,00 dinara, a osim toga tu je i njena obaveza u pogledu svakodnevne brige o maloletnoj AA što se mora uzeti u obzir prilikom odlučivanja o doprinosu za izdržavanje.

Navodi iz revizije nisu takvog značaja da mogu da dovedu do drugačije odluke suda. Ne mogu se prihvatiti navodi da je sud pogrešno primenio odredbu člana 160. Porodičnog zakona jer nije na pravilan način utvrdio potrebe poverioca izdržavanja. Ovo iz razloga što iz spisa ove pravne stvari proizlazi da je sud imao u vidu uzrast deteta, njegove potrebe, a osim toga imao je u vidu i zarade koje ostvaruju roditelji maloletne AA pa se ne može prihvatiti navod da sud nije imao u vidu sve relevantne okolnosti koje bi uticale na doprinos tuženog u pogledu izdržavanja maloletne AA. Stoga se može zaključiti da je odluka u pogledu visine doprinosa maloletne AA zasnovana na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić