.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1127/2021
24.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Trajan Romanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2057/20 od 04.11.2020. godine, na sednici veća održanoj dana 24.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2057/20 od 04.11.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2057/20 od 04.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 400/18 od 15.11.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za korišćenje proljoprivrednog zemljišta za agro-ekonomsku 2015/2016 godinu isplati iznos od 3.964,78 evra, sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati od 27.03.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu po istom osnovu isplati iznos od još 13.273,09 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati od 27.03.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 51.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu kamate na troškove postupka od dana pravnosnažnosti do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2057/20 od 04.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda, sadržana u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.
Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu novčane naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta za agro-ekonomsku 2015/2016 godinu, sagasno odredbi člana 2. stav 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2006...112/2015). O pravu tužioca i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, te ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate, podneta je 28.03.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 13.273,09 evra u dinarskoj protivvrednosti. Prvostepena presuda je doneta 15.11.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta 04.11.2020. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
