.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11286/2023
06.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Đurica i Marine Milovanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Džejn Drešević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Matej Anđelić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8482/18 od 21.10.2021. godine, u sednici održanoj 06.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8482/18 od 21.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8482/18 od 21.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15958/16 od 23.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen kod Prvog osnovnog suda u Beogradu pod brojem R3 3671/2010 od 25.11.2011. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 344.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8482/18 od 21.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužena je podnela odgovor na reviziju tužilje, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i novim tumačenjem prava. O zahtevu tužilje za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Beogradu, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), a kako se iznetim navodima ne ukazuju na sporna pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji.
Iz navedenog razloga na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 18.04.2012. godine sa zahtevom za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i označenom vrednošću spora od 1.500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
