Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ....87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite u konkretnoj pravnoj stvari je utvrđenje prava susvojine tužilaca na označenim katastarskim parcelama po osnovu održaja. O pravnoj prirodi i osnovanosti tužbenog zahteva sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava iz člana 28. stav 2. i 4. i člana 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koja ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, a tužilac ne ukazuje niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Pravna pitanja koja se u reviziji postavljaju u pogledu savesnosti držaoca i tumačenja pojmova neposredne i posredne državine, odnose se na konkretne činjenice i okolnosti ovog slučaja, a ne na jedinstvenu primenu zakona koja treba da doprinese pravnoj sigurnosti i ujednačavanju sudske prakse. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojoj se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci odnosno kao savesni držaoci. Imajući u vidu da su tužioci zakonski naslednici svog oca, koji je od kupovine bio u savesnoj državini spornih parcela i da su shodno članu 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa postali držaoci u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada su stekli faktičku vlast na stvari, pravilno je u ukupno vreme potrebno za održaj uračunato vreme savesne državine i tužilaca i njihovog pravnog prethodnika.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za utvrđenje prava svojine podneta je 20.04.2018. godine a pobijana drugostepena presuda doneta je 17.10.2019. godine. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje a da je vrednost spora pobijanog dela pravnosnažne presude 10.000,00 dinara, očigledno je da ovaj iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra. Sa tih razloga je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužilaca za naknadu troškova po reviziji sadržana u stavu trećem izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni, zbog čega tužioci nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić