.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11363/2024
30.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladica Ćurtović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Visokog saveta sudstva – Prvi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 8/24 od 25.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 8/24 od 25.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr 246/23 od 23.10.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2023. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati razliku između traženog iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja i iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, odnosno za iznos od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 23.10.2023. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 31.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 8/24 od 25.01.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda, a odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 10/23, u daljem tekstu ZPP), i odlučio da revizija tužilje nije dozvoljena. Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužilja je podnela tužbu dana 28.12.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 1.500 evra.
Kako se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predmetni spor je male vrednosti. U ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena, prema citiranoj odredbi zakona. Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Kako je drugostepena odluka doneta u parnici o sporu male vrednosti u kojoj izjavljivanje ovog pravnog leka nije dozvoljeno, a tužilja se ne poziva na član 404. istog zakona, niti revizijskim navodima suštinski predlaže da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je revizijski sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ove odluke, tako što je odbacio reviziju kao nedozvoljenu.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
