Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 1. i članom 408. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je otac tužilaca AA (rođena ...2004. godine) i maloletnog BB (rođen ...2006. godine). Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pirotu P2 354/17 od 17.01.2018. godine, donetom u brakorazvodnom sporu, oba tužioca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Istom presudom tuženi je obavezan da plaća izdržavanje za maloletnu AA u iznosu od 5.000,00 dinara mesečno i za maloletnog BB u iznosu od 4.000,00 dinara mesečno. Tužioci su tada bili učenici osnovne škole i za njihovo izdržavanje je mesečno bio potreban iznos od 11.000,00 dinara (za maloletnu AA), odnosno 9.000,00 dinara (za maloletnog BB). Oba roditelja tužilaca bila su zdrava, radno sposobna i u radnom odnosu. Ostvarivala su redovne prihode - majka tužilaca u iznosu od oko 30.700,00 dinara i tuženi u iznosu od oko 23.600,00 dinara. Ni jedno od njih se nije bavilo dodatnim poslovima. Tužioci su sa majkom živeli u kući njenih roditelja, a tuženi je takođe živeo u roditeljskoj kući.

U vreme kada je podneta tužba za izmenu visine izdržavanja (04.03.2022. godine) tužioci su pohađali srednju školu - tužilja AA ... školu u Nišu, a tužilac maloletni BB ... školu u istom gradu. Svakog radnog dana tužioci putuju iz ... gde žive do Niša. U prevozu koriste mesečnu pretplatnu kartu prevoznika, čija cena je u martu i aprilu 2022. godine iznosila po 8.550,00 dinara, a u septembru i oktobru iste godine po 10.340,00 dinara. Za njihovo izdržavanje sada je potreban iznos od 26.500,00 dinara (za tužilju AA), odnosno 25.500,00 dinara (za maloletnog tužioca BB). Uslovi stanovanja tužilaca i tuženog nisu se izmenili u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda. Majka tužilaca je zaposlena kod istog poslodavca. Njena zarada sada mesečno iznosi oko 39.000,00 dinara i opterećena je ratom kredita u iznosu od 14.935,57 dinara, uzetog radi poboljšanja uslova stanovanja - adaptacije potkrovlja roditeljske kuće kojim bi se obezbedile sobe za tužioce. Tuženi je u vreme podnošenja tužbe radio kod poslodavca koji mu je isplaćivao zaradu u iznosu od 41.980,99 dinara za februar 2022. godine, od 72.183,88 dinara za mart 2022. godine i od 72.410,18 dinara za april 2022. godine. Tuženi je u junu 2022. godine dao otkaz i odmah zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca koji mu isplaćuje zaradu u iznosu od oko 36.000,00 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili da izmene - povise visinu izdržavanja koju je tuženi dužan plaćati.

Iz utvrđenih činjenica sledi da su se, u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda, izmenile okolnosti bitne za odluku o visini izdržavanja, što opravdava izmenu njene visine u smislu člana 164. Porodičnog zakona. Stariji uzrast tužilaca i nastavak školovanja u srednjoj školi van mesta njihovog prebivališta znači povećanje troškova za zadovoljavanje njihovih najosnovnijih potreba. Dosuđeni iznosi dovoljni su da podmire samo troškove prevoza tužilaca od mesta njihovog stanovanja do mesta u kojem se školuju. Primanja tuženog su skromna, ali je on obveznik zakonske obaveze izdržavanja maloletne dece i zato je dužan da uloži napore kako bi ostvario i dodatna sredstva osim zarade, iz kojih bi mogao ispuniti svoju obavezu izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ograničenje visine izdržavanja predviđeno je članom 162. stav 2. Porodičnog zakona u slučaju kada se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja. Određena minimalna suma izdržavanja, na koju se revident poziva, ne primenjuje se na oba poverioca izdržavanja zajedno već svakog od njih posebno. Zato nisu prihvatljivi njegovi navodi o visini izdržavanja koju bi trebalo da plaća u ukupnom iznosu od 16.000,00 dinara, što je inače niže od iznosa izdržavanja dosuđenog prethodnom presudom. Tuženi nije dokazao da je njegova radna sposobnost umanjena, niti je dokazao da srednje škole koje tužioci pohađaju postoje i u mestu njihovog stanovanja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić