.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11398/2023
24.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Vesne Subić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Snežana Marić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi sticanja bez osnova i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 474/22 od 13.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 24.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 474/22 od 13.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 474/22 od 13.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13386/2018 od 07.09.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno u podneskom tužioca od 05.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime duga plati 1.343.000,00 dinara u pojedinačniom novčanim iznosima i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog izmakle dobiti isplati 1.343.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 03.02.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe učinjeno u podnesku tužioca od 09.11.2018. godine.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 474/22 od 13.10.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka, potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke, a preinačeno rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu četvrtom izreke, tako što je tužilac obavezan da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati 97.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da sud o istoj odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata stečenog bez osnova (osnovni tužbeni zahtev) odnosno naknada štete zbog izmakle dobiti (eventualni tužbeni zahtev), u situaciji kada je tužena odbila zahteve tužioca za korišćenje podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje u 2010. i 2011. godine, prema Uredbi o korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje u 2010. godini i Uredbi o korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje u 2011. godini, jer je ustanovljeno da se protiv tužioca vodi istražni postupak, a koji postupak je kasnije pravnosnažno okončan oslobađanjem tužioca od optužbi. Nižestepeni sudovi su odlučili odbijanjem kako osnovnog, tako i eventualnog tužbenog zahteva, polazeći od toga da okolnost da se tužilac bavio određenom delatnošću i ispunjavao zakonom propisane uslove, ne znači automatski i da bi isti, kao učesnik u konkursu, dobio namenska sredstva, budući da je to samo mogućnost koja zavisi od niza faktora, pre svega od raspoloživosti sredstava u budžetu RS. Pobijana presuda doneta je primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava - člana 189. stav 1. ZOO i člana 210. stav 1. ZOO i u skladu je sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odlukae Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u tumačenju i primeni navedenih normi. Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 1.343.000,00 dinara je niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu navedene odredbe.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
