.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1140/2019
17.06.2021. godina
Beograd
REŠENJE
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4574/18 od 22.11.2018. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 165/18 do 20.08.2018. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi da trpi da se na osnovu održaja tužilac, kao vlasnik parcela broj .../... „...“, njiva druge klase površine 51 ar 16 kvadratnih metara, broj .../... „...“, njiva druge klase površine 11 ari i broj .../... „...“, njiva druge klase površine 99 ari i 34 kvadratna metra i kanal površine 66 kvadratnih metara, sve ukupno površine 1 hektar 62 ara 16 kvadratnih metara, upisanih u LN broj ... KO ..., upiše u odgovarajući katastar nepokretnosti. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4574/18 od 22.11.2018. godine, u prvom stavu izreke, usvojena je žalba tuženog i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da trpi da se, po osnovu održaja, tužilac, kao vlasnik kp.br. .../..., .../... i .../... upisanih u list nepokretnosti ... KO ..., upiše u odgovarajući katastar nepokretnosti, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 44.800,00 dinara. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 47.600,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se uopšteno ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku vraćanja poljoprivrednog zemljišta, na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, tužiočev otac je dobio u svojinu katastarske parcele broj ..., ... i ... sve u KO ... . Pošto nije bio zadovoljan dodeljenim zemljištem, tužiočev otac je zamenio dobijeno zemljište sa PP „Jakšićevo“ iz Srpske Crnje, bez sastavljanja pismenog ugovora. Stoga nikada nije ni ušao u posed zemljišta dobijenog u postupku vraćanja poljoprivrednog zemljišta, ali je odmah ušao u posed i počeo sa obradom zemljišta koje je dobio u zamenu. Parcele koje je dobio u zamenu su u potezu „...“ i to su parcele broj .../... njiva druge klase površine 51 ar 16 kvadratnih metara, broj .../... njiva druge klase površine 11 ari i broj .../... njiva druge klase površine 99 ari i 34 kvadratna metra i kanal površine 66 kvadratnih metara, sve ukupno površine 1 hektar 62 ara 16 kvadratnih metara, u KO ... . Sada je vlasnik ovih parcela - broj .../.., .../... i .../..., u KO ... tuženi. Tužilac je sa svojim ocem učestovao i u postupku pred Komisijom za izlaganje opštine Nova Crnja, a učesnici su bili i stečajni upravnik ZZ „Jakšićevo“ i sadašnji zakonski zastupnik tuženog i o tome je sastavljen zapisnik broj 951-1694/04 dana 22.12.2004. godine, pa je doneto rešenje kojim je utvrđeno da tužiocu, a uz saglasnost njegovog oca, pripadaju u svojinu parcele broj .../..., .../... i .../... KO ... . Zatim je rešenjem RGZ SKN Nova Crnja broj 04- 952-3166/04 od 30.12.2004. godine dozvoljen upis promene za navedene parcele i tužilac je upisan kao njihov vlasnik. Međutim, ovo rešenje je u drugostepenom postupku poništeno, a u javnim knjigama je izvršena restitucija upisa u korist ZZ „Jakšićevo“, ranije PP „Jakšićevo“. ZZ „Jakšićevo“ je bilo u stečajnom postupku više godina, a parcele koje su predmet tužbenog zahteva bile su u stečajnoj masi. Tužiočev otac, nakon otvaranja stečajnog postupka, nije prijavljivao svoja potraživanja u vezi sa spornim parcelama broj .../..., .../... i .../... KO ... . Na kraju je stečajna masa ZZ „Jakšićevo“ prodata u stečajnom postupku 27.12.2005. godine, stranom pravnom licu, odnosno tuženom, a u toj stečajnoj masi su bile i parcele koje su predmet tužbenog zahteva. Tužiočev otac je preminuo 2007. godine. Počev od 1992. godine pa do 25.10.2017. godine tužilac i njegov otac su bili u neprekidnom mirnom posedu ovih parcela. Dana 21.11.2017. godine, tužilac je prvostepenom sudu protiv DOO „Raca“ iz Zrenjanina podneo tužbu radi smetanja poseda, jer su parcele koje su predmet tog tužbenog zahteva - broj .../..., .../... i .../..., u KO ..., dana 25.10.2017. godine, uzorane. Prvostepenim rešenjem P 471/17 od 15.01.2018. godine je utvrđeno da je tuženi DOO „Raca“ iz Zrenjanina smetao tužioca u mirnom posedu nepokretnosti, a drugostepenim rešenjem Gž 173/18 od 14.03.2018. godine, preinačeno je rešenje prvostepenog suda i tužbeni zahtev odbijen. Od parcela koje su tužiočevom ocu nadeljene u postupku vraćanja poljoprivrednog zemljišta jedna parcela, i to kp.br. ... KO ... se vodi na BB iz ..., koja je tu parcelu kupila od VV iz ..., a koji je tu parcelu stekao na osnovu ugovora o zameni zaključenim 09.04.1993. godine sa PP „Jakšićevo“ iz Srpske Crnje, koji ugovor o zameni je sproveden kroz javne knjige. Posle očeve smrti, tužilac je bio vlasnik druge dve parcele od kojih jednu obrađuje GG, a drugu tuženi.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca primenom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je smatrao da su se ispunili uslovi za sticanje prava svojine na predmetnim nepokretnostima po osnovu održaja, jer su otac tužioca i tužilac bili savesni držaoci predmetnih nepokretnosti za sve vreme roka potrebnog za održaj, a savesnost oca tužioca i tužioca prvostepeni sud je zasnovao na činjenici da sve vreme nisu uznemiravani u državini predmetnih nepokretnosti, da je tuženi obrađivao parcele koje su nadeljene ocu tužioca i da otac tužioca i tužilac nikad nisu bili u državini parcela koje su nadeljene ocu tužioca.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, s obzirom da je smatrao da je tužilac nesavestan držalac spornih parcela, jer je tužilac prema okolnostima slučaja mogao znati da nije titular prava svojine na spornim parcelama u roku potrebnom za održaj, jer zabluda tužioca o sopstvenom pravu mora da bude objektivna, tj. takva da on prema normalnim okolnostima slučaja nije mogao znati da nije titular prava vlasništva na spornim parcelama, a što u konkretnom nije slučaj, jer na izneti zaključak upućuje činjenica da je u drugostepenom postupku poništeno rešenje RGZ SKN Nova Crnja od 30.12.2004. godine, kojim je dozvoljen upis promene za sporne parcele, a tužilac upisan kao vlasnik, odnosno činjenica da je na osnovu rešenja donetog u drugostepenom postupku u javnim knjigama izvršena restitucija izvršenog upisa. Osim toga drugostepeni sud je smatrao da je na odluku o zahtevu tužioca od uticaja i to što je tužilac nakon smrti svoga oca (2007. godine) postao vlasnik dve parcele, od tri parcele, koje su nadeljene njegovom ocu u postupku povraćaja poljoprivrednog zemljišta, te da je sve to pružilo mogućnost tužiocu da se u roku potrebnom za održaj upozna sa činjenicom da na predmetnim parcelama nije došlo do promena vlasništva, tj. da iste nisu postale vlasništvo njegovog pravnog prethodnika, odnosno njegovo.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
Članom 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90 i „Službeni list SRJ“, br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“, br. 115/2005), propisano je da po samom zakonu pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom. Članom 28. stavom 4. istog zakona propisano je da je savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Članom 30. stavom 1. istog zakona propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj, dok je stavom 2. istog člana propisano da u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci. Članom 70. stavom 1. istog zakona propisano je da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina), dok je članom 72. stavom 2. propisano da državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, a stavom 2. istog člana da savesnost državine se pretpostavlja. Članom 74. stavom 1. istog zakona propisano je da državina se gubi kada držalac prestane da vrši faktičku vlast na stvari.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, s obzirom da je zaključio da je tužilac nesavestan držalac spornih parcela, jer je tužilac prema okolnostima slučaja mogao znati da nije titular prava svojine na spornim parcelama u roku potrebnom za održaj, budući da je u drugostepenom postupku poništeno rešenje RGZ SKN Nova Crnja od 30.12.2004. godine, kojim je dozvoljen upis promene za sporne parcele, a tužilac upisan kao vlasnik, odnosno da je na osnovu rešenja donetog u drugostepenom postupku u javnim knjigama izvršena restitucija izvršenog upisa. Međutim, ovakav zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice, budući da nije utvrđeno da li su otac tužioca i tužilac za sve vreme vršenja faktičke vlasti na spornim parcelama bili savesni držaoci, a što je od uticaja na odluku o zahtevu tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je stekao pravo svojine na predmetnim parcelama održajem. Naime, održaj je originaran način sticanja prava svojine na osnovu državine određenog kvaliteta i proteka vremena. Kod održaja se radi o tome da jedno lice ima pravo svojine, ali nema državinu stvari, a drugo državinu, ali ne i svojinu. Održaj se zasniva na nevršenju prava i služi da se otkloni nesklad između faktičkog i pravnog stanja. Postoje dve vrste održaja, redovan i vanredni. Za sticanje prava svojine vanrednim održajem potrebna je savesna državina stvari i protek roka od 20 godina za nepokretne stvari. Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Zakonom je propisano da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, držalac mora biti savestan za sve vreme trajanja održaja, a savesnost se pretpostavlja, tako da držalac nije dužan da dokazuje da je savestan, već nesavesnost dokazuje onaj ko se na nju poziva. Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje je prethodnik sadašnjeg držaoca držao stvar, kao savestan držalac. Kod utvrđenog da je otac tužioca parcele, koje su mu u postupku vraćanja poljoprivrednog zemljišta nadeljene, razmenio za sporne parcele sa PP „Jakšićevo“ iz Srpske Crnje, u vezi čega nije zaključen pismeni ugovor, da iako u vezi izvršene razamene nije zaključen pismeni ugovor u postupku pred Komisijom za izlaganje opštine Nova Crnja, u kom postupku su učestvovali otac tužioca, tužilac, stečajni upravnik ZZ „Jakšićevo“ i sadašnji zakonski zastupnik tuženog, doneto je rešenje kojim je utvrđeno da tužiocu, a uz saglasnost njegovog oca, pripadaju u svojinu sporne parcele, nakon čega je rešenjem RGZ SKN Nova Crnja od 30.12.2004. godine dozvoljen upis promene za navedene parcele i tužilac upisan kao njihov vlasnik, koje rešenje je u drugostepenom postupku poništeno i u javnim knjigama izvršena restitucija upisa u korist ZZ „Jakšićevo“, ranije PP „Jakšićevo“, pa kako nije utvrđeno da li je rešenje kojim je poništeno rešenje kojim je dozvoljen upis promene za sporne parcele i tužilac upisan kao njihov vlasnik, dostavljeno ocu tužioca i tužiocu, to se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilac znao ili mogao znati da je poništeno rešenje kojim je dozvoljen upis promene za sporne parcele i tužilac upisan kao njihov vlasnik, odnosno da tužilac nije vlasnik spornih parcela. Osim toga, iz navednog sledi i da ocu tužioca, odnosno tužiocu nije osporeno pravo svojine na spornim parcelama u postupku pred Komisijom za izlaganje opštine Nova Crnja, da je doneto rešenje kojim je utvrđeno da tužiocu, a uz saglasnost njegovog oca, pripadaju u svojinu sporne parcele, a u kom postupku su učestvovali stečajni upravnik ZZ „Jakšićevo“ i sadašnji zakonski zastupnik tuženog, a što je drugostepeni sud propustio da ceni. Drugostepeni sud je propustio da ceni i od kakvog je značaja činjenica da je jedna od parcela koja je ocu tužioca nadeljena u postupku vraćanja poljoprivrednog zemljišta, i to kp.br. ... KO Srpska Crnja upisana na BB iz ..., koja je tu parcelu kupila od VV iz ..., a koji je tu parcelu stekao na osnovu ugovora o razameni zaključenim 09.04.1993. godine sa PP „Jakšićevo“ iz Srpske Crnje, a da druge dve parcele obrađuju GG i tuženi. Stoga, kada se ima u vidu napred navedeno, to se za sada ne može prihvatiti, kao pravilan zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine održajem na spornim parcelama propisani članom 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom da drugostepeni sud nije pravilno cenio savesnost državine oca tužioca i tužioca, odnosno nije utvrdio da li su otac tužioca i tužilac znali ili da su mogli znati da predmetne parcele koje su držali nisu njihove za sve vreme dok su bili u državini spornih parcela, jer da bi neko lice steklo pravo svojine održajem na nepokretnosti potrebno je da je u državini te nepokretnosti, da je državina određenog kvaliteta i određen protek vremena.
Imajući u vidu navedeno, odnosno da zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu raspravljene odlučne činjenice za donošenje odluke o zahtevu tužioca, to je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi drugostepeni sud u ponovnom postupku otklonio ukazane nepravilnosti i ponovo odlučio o žalbi tuženog.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
