Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održane rasprave, presudom Gž 4515/18 od 28.10.2019. godine stavom I izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P 8343/16 od 16.09.2016. godine, koja je ispravljena rešenjima tog suda pod istim brojem od 02.12.2016. godine i 10.11.2017. godine i dopunsku presudu tog suda P 8343/16 od 10.11.2017. godine. Stavom II izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate i to za pretrpljene fizičke bolove iznos od 550.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.300.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 300.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 450.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.10.2019. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom III izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 711.550,00 dinara, s tim da su, ukoliko u tom roku ne isplate navedeni iznos, obavezani da plate zakonsku zateznu kamatu na neisplaćeni iznos od dana izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4515/18 od 26.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za ispravku presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4515/18 od 28.10.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za dopunu presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4515/18 od 28.10.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na glavno potraživanje, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac je izjavio blagovremenu reviziju i protiv drugostepenog rešenja od 26.02.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude u pobijanom delu nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 28. Zakona o parničnom postupku, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1,), dok se kamate, ugovorne kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Pošto je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati kao sporednom traženju, revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na pobijanje pravnosnažne drugostepene presude, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv drugostepenog rešenja, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Zakon o parničnom postupku u članu 420. stav 1. propisuje da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju, revizijom se pobija rešenje kojim je odbijen zahtev tužioca za ispravku presude i predlog tužioca za dopunu drugostepene presude, a kojim rešenjima se postupak pravnosnažno ne okončava.

Imajući u vidu navedeno, revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja je nedozvoljena, pa je primenom člana 420. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković