Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su živele u vanbračnoj zajednici do marta 2022. godine, kada je tužilja sa zajedničkim detetom tu zajednicu napustila. Povod za prestanak zajednice života je događaj od 12.03.2022. godine kada je došlo do svađe stranaka zbog nezadovljostva tuženog što je tužilja promenila šifru na svom mobilnom telefonu. U tom događaju tužilja nije povređena. Tuženom je tada izrečena mera privremene zabrane da kontaktira i prilazi tužilji u trajanju od 48 sati, koja je produžena za još 30 dana rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru NP 64/2022 od 13.03.2022. godine. Po isteku tog roka stranke su obnovile kontakte, koje je tužilja krila od svoje porodice. Organ starateljstva je u svom prvom izveštaju predložio da se tuženom izreknu sve mere zaštite koje su tužbom tražene, ali je naknadno svoj predlog sveo samo na meru zabrane daljeg uznemiravanja. Tužilja je, nakon psijijatrijskog i psihološkog veštačenja, okarakterisana kao senzitivna, nesigurna i sugestibilna ličnost koja se neadekvatno snalazi u socijalnim situacijama jer je neodlučna, nesamostalna, nestabilnih emocija i nedovoljnih intelektualnih kapaciteta, što joj otežava sposobnost realnog sagledavanja situacije. Kod tužilje nije uočen realni strah od tuženog, koji ona nerazumljivo i nedefinisano verbalizuje, a koji ne prati adekvatno ponašanje jer se sa njim sastajala i nakon prestanka njihove zajednice.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 10, 197. i 198. stav 1. Porodičnog zakona odlučio da odbije tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila zaštitu od nasilja u porodici. Po stanovištu tog suda, ponašanjem tuženog nisu ugroženi telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje jer je izvedenim dokazima utvrđeno da je između stranaka bilo obostranih rasprava i uvreda, pri čemu tužilji nisu nanete telesne povrde, niti kod nje postoji strah od tuženog sa kojim se viđala i sastajala i nakon podnošenja tužbe, razmenjujući sa njim poruke u kojima je iskazivala svoje emocije.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i primenom istih zakonskih odredbi odlučio da tuženom izrekne meru zabrane daljeg uznemiravanja tužilje u trajanju od šest meseci. Po stanovištu tog suda, ponašanje tuženog 12.03.2022. godine odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije članova porodice, kvalifikuje se kao nasilničko i opravdava izricanje neke od zakonom predviđenih mera zaštite sa ciljem njegovog sprečavanja, pri čemu su naročito uzete u obzir lične i inetelektualne sposobnosti tužilje.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud, zbog čega navode revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane.

Vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje je nasilje u porodici, u smislu člana 197. stav 1. tačka 6. Porodičnog zakona. Nezadovoljstvo tuženog promenom šifre tužiljinog mobilnog telefona jeste drsko i bezobzirno ponašanje, jer pokazuje njegovu težnju da proverom tužiljinih komunikacija kontroliše svoju vanbračnu partnerku. Takvo ponašanje tuženog bilo je uzrok svađe sa tužiljom, i po nalaženju revizijskog suda narušilo je njeno spokojstvo, zbog čega je nakon procene rizika tuženom, na osnovu posebnog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izrečena privremena mera zabrane komunikacije i približavanja tužilji.

Po stanovištu Vrhovnog suda, u reviziji se neosnovano potencira činjenica da kod tužilje ne postoji realni strah od tuženog, zasnovana na tome da su se stranke i nakon podnošenja tužbe sastajale i razmenjivale poruke emotivne sadržine. Međutim, revident zanemaruje činjenicu da je tužilja u vreme spornog događaja imala samo 19 godina, kao i sklop tužiljine ličnosti i njene intelektualne kapacitete koji joj otežavaju sposobnost realnog sagledavanja situacije, a njene susrete sa tuženim i razmenu emotivnih poruka treba sagledati sa stanovišta tužilje kao senzibilne, nesigurne i nestabilne osobe, koja se neadekvatno snalazi u socijalnim situacijama. Te okolnosti je drugostepeni sud uočio i pravilno uzeo u obzir kada je odlučio o opravdanosti izricanja jedne od više traženih mera zaštite od nasilja u porodici. Činjenica da kod tužilje sada ne postoji realan strah od tuženog, ne znači da je njen tužbeni zahtev neosnovan. Ponašanje tuženog je bilo drsko i bezobzirno i ono je narušilo tužiljino spokojstvo, upravo zbog navedenih karakteristika njene ličnosti, koje objašnjavaju i naknadne kontakte stranaka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković