U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ulica ... broj ..., čiji je punomoćnik Rade Erkić, advokat iz ..., ulica ... broj ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1071/17 od 02.08.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1071/17 od 02.08.2018. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke, tako što se tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde obavezuje da tužiocu AA, pored iznosa koji je dosuđen navedenom presudom, isplati iznos od još 1.200.000,00 dinara, ukupno 3.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.11.2016. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplte.

U preostalom delu revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da tužiocu AA naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 352.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P broj 122/16 od 02.11.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 6.410.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.11.2016. godine kao dana presuđenja, pa sve do konačne isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 6.410.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete po istom osnovu, a do traženog iznosa od 9.000.000,00 dinara odnosno za iznos od 2.590.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.11.2016. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 297.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1071/17 od 02.08.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P broj 122/16 od 02.11.2016. godine u stavu prvom izreke i tako što je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, isplati iznos od 1.800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.11.2016. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Višeg suda u Beogradu P broj 122/16 od 02.11.2016. godine, pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 168.100,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju s pozivom na bitne povrede odredbe parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredbi Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kome je zasnovana pobijana odluka, protiv tužioca je vođen krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu predmetu K broj 68/14 zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, koje je propisano članom 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog čega je prema njemu rešenjem istražnog sudije Ki broj 851/11 od 05.10.2011. godine određen pritvor koji se ima računati počev od 03.10.2011. godine kada je lišen slobode i isti je trajao do 05.07.2013. godine, kada je pritvor ukinut rešenjem K broj 84/12 od 05.07.2013. godine i tužilac pušten na slobodu. Presudom Višeg suda u Beogradu K broj 68/14 od 30.01.2015. godine tužilac je oslobođen od optužbe, koja odluka je postala pravnosnažna 25.05.2015. godine. Tužilac je u pritvoru proveo 641 dan, a u vreme pritvaranja je imao ... godine. Pritvor tužilac nije skrivio, nije se opirao hapšenju i za njim nije bila raspisana poternica, te svojim nedozvoljenim postupcima nije prouzrokovao lišenje slobode. Prilikom pritvaranja zadobio je povredu levog uha, jer su ga tukli pripadnici policije u stanici, čije posledice i dalje oseća. Što se tiče samih uslova u pritvoru, tužilac je prva dva dana pritvora proveo sa još dva lica u maloj prostoriji sa vrlo slabim osvetljenjem i bez prozora, dok je kasnije prebačen u prostoriju sa 17 lica u sobu u kojoj nije bilo mogućnosti intime za sprovođenje osnovnih fizioloških potreba. Kasnije je saznao da je u stanu njegovog druga BB pronađeno 700 grama marihuane i pištolj. U vreme lišenja slobode, tužilac je bio na studijama završne godine i apsolvent, a nakon izlaska iz pritvora izgubio pravo na redovno studiranje, te je usled toga morao da podnese zahtev za priznanje položenih ispita, da se ispiše sa fakulteta i da plati školarinu u iznosu od 1.000,00 evra. Inače, porodici i prijateljima u ... nije mogao da opravda ovo što mu se dogodilo, iz razloga što je živeo u maloj sredini gde većina ljudi ne veruje da nije učinio predmetno krivično delo, zbog čega još uvek nosi stigmu dilera droge.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zakuljčio da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan, iz kog razloga je obavezao tuženog da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti i pretrpljenih duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 6.410.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan, a sve s pozivom na odredbe članova 560, 556, 557. i 558. Zakona o krivičnom postupku, kao i s pozivom na odredbu člana 172. i 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Pobijanom drugostepenom odlukom prvostepena presuda je preinačena i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po istom osnovu isplati iznos od 1.800.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, iz razloga što je drugostepeni sud zaključio da je prvostepenom presudom iznos naknade nematerijalne štete previsoko odmeren i da nije u skladu sa imperativima iz odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je u preostalom delu odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Osnovano u reviziji tužilac ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u delu odkuke o visini naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, na način kako je to učinjeno stavom prvim izreke drugostepene odluke.

Naime, Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu sve okolnosti od značaja za odmeravanje visine naknade nematerijalne štete, i to vreme provedeno u pritvoru, vrsti krivičnog dela koja je tužiocu bila stavljena na teret, njegovo porodično i zdravstveno stanje, kao i svrhu i cilj ove naknade, te dalje činjenice da je lišenje slobode tužioca prouzrokovalo negativne reakcije sredine, te negativne posledice po njegovo školovanje, nalazi da tužiocu pripada pravična naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od ukupno 3.000.000,00 dinara, a sve u smislu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 232. Zakona o parničnom postupku.

Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku i obavezao tuženu da tužiocu, pored iznosa od 1.800.000,00 dinara koji je dosuđen presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž broj 1071/17 od 02.08.2018. godine, isplati još iznos od 1.200.000,00 dinara, tako da tužiocu ukupno pripada iznos od 3.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, a kojim iznosom se tužiocu pruža dovoljna satisfakcija za štetu koju je pretrpeo.

Naime, novčanom naknadom nematerijalne štete, duševni bol se ne otklanja, već se ublažava, pa naknada ove vrste predstavlja moralno zadovoljenje i nema funkciju ekvivalenta, kao što je to slučaj kod materijalne štete, naročito imajući u vidu subjektivnu procenu oštećenog. Zato se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dosuđenim iznosom tužiocu pruža odgovarajuća satisfakcija za štetu koju je pretrpeo, a sa druge strane dosuđeni iznos ne vodi ostvarivanju lukrativnih ciljeva, a što je sve u skladu sa principom pravičnosti koji se ovde ima primeniti. Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je tužiocu pritvor određen i zbog eventualne opasnosti od bekstva ali to nije bio isključivi razlog pritvaranja, kako su to utvrdili nižestepeni sudovi.

Iz navedenih razloga, kako je revizija tužioca delimično osnovana, odlučeno je kao u stavu prvom izreke primenom člana 416. stav 1. i člana 414. stav 1. ZPP.

Tužena je obavezana da tužiocu nadoknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 352.000,00 dinara, koji troškovi obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 33.0000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13 tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12) kao i troškove sudske takse za reviziju u iznosu od 127.600,00 dinara prema Tarifnom broju 1 taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94...106/15) i sudske takse za odluku po reviziji u iznosu od 191.400,00 dinara, prema Tarifnom broju 2 iste tarife.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić