Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je na osnovu člana 403. i člana 404. ZPP blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je u odgovoru na reviziju predložio da se ista odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana i tužilja obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog vanrednog pravnog leka.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Prema stavu 2. te odredbe, ocenu dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. tog člana (posebna revizija) Vrhovni sud daje u veću od pet sudija.

Predmet ovog spora je zahtev tužilje za predaju pokretnih stvari koje su, nakon prestanka njenog radnog odnosa, ostale kod tuženog - u garderobnom ormaru u njegovim radnim prostorijama koji je koristila za smeštaj svojih ličnih stvari, ili isplata njihove novčane protivvrednosti.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja koja su od opšteg interesa ili su u intersu ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude koje bi zbog drugačijeg presuđenja u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima opravdavale potrebu da se odlučivanjem o posebnoj reviziji tužene ujednači sudska praksa.

U sporu za zaštitu prava svojine po tužbi za povraćaj individualno određene stvari (član 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa) vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog (član 37. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa).

Po oceni Vrhovnog suda, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem označene zakonske odredbe, po kojoj je na tužilji bio teret dokazivanja kumulativnog postojanja tih činjenica. Nižestepeni sudovi su ocenom izvedenih dokaza zaključili da tužilja nije dokazala da se kod tuženog nalaze pokretne stvari čiju je predaju tražila i zato primenom člana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa odbili tužbeni zahtev. Navodi revidenta usmereni su na osporavanje ocene izvedenih dokaza, a iz tih razloga se posebna revizija ne može izjaviti, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 3. ZPP. Prema članu 479. stav 6. tog zakona, revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti. Nisu prihvatljivi navodi tužilje da je njena revizija dozvoljena jer je predmet spora naknada štete iz radnog odnosa (radni spor), pa je zato primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković