Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje suvlasničkog udela na parceli koja je predmet ekproprijacije, u činjenično-pravnoj situaciji da je faktička deoba sporne parcele izvršena i pre nego što je tužilac postao vlasnik, budući da je njegov pravni prethodnik deo te parcele ogradio i tužiocu ponudio na prodaju, da su parnične stranke po kupovini svojih suvlasničkih udela koristile tačno određenjen suvlasničke udele i da u njihovom korišćenju nije bilo nesporazuma, niti je bilo sporno ko koristi koji deo parcele, iz čega sledi da je faktička deoba parcele nesporno izvršena. Pobijana odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati. Navodima revizije se ne ukazuje na sporna materijalnopravna pitanja zbog kojih se posebna revizija može izjaviti, već se navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava, u stvari, osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja u svakom konkretnom slučaju činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, a iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 1.000.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković