.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1154/2020
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AP Vojvodina, Novi Sad, koju zastupa Pravobranilaštvo AP Vojvodine, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3292/19 od 26.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3292/19 od 26.09.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3292/19 od 26.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5944/18 od 04.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da joj na ime dugovanja po ugovoru o kreditu br. ..-2006 od 30.05.2006. godine, isplati iznos od 4.544.154,15 dinara i to: iznos od 3.016.274,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.05.2019. godine pa do isplate i iznos od 1.527.879,24 dinara, na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog anuiteta pa do dana veštačenja (15.05.2019. godine). Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 172.365,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3292/19 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5944/18 od 04.06.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao posebno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o ispunjenju ugovorne obaveze tuženog na osnovu ugovora o kreditu koji je sa tužiljom zaključio dana 30.05.2006. godine, u situaciji kada je tužilja, kao poverilac, delimično namirila predmetno potraživanje prema tuženom, kao dužniku, u izvršnom postupku a na osnovu upisane hipoteke na nepokretnosti vlasništvo izvršnog dužnika. Tuženi u reviziji ukazuje na rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Ipv 36/2016 od 09.03.2016. godine, u smislu ocene pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje. Međutim, ne radi se o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovom predmetu pošto tužilja u ovoj parnici nije podnela tužbu sudu radi utvrđenja, nego radi činidbe, isplate duga. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nije potrebno ujednačavanje sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi činidbe, isplate duga, tužilja je sudu podnela dana 13.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 2.885.565,62 dinara, na ime glavnog duga i 1.444.656,54 dinara na ime obračunate kamate. Podneskom od 24.05.2019. godine, tužilja je tužbu preinačila povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 3.016.274,90 dinara na ime glavnog duga i 1.527.879,24 dinara na ime obračunate kamate.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora po preinačenoj tužbi iznosi 2.016.274,90 dinara (na ime glavnog zahteva), odnosno 25.583 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja, odnosno preinačenja tužbe, dakle ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da je revizija tuženog nedozvoljena, shodno citiranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
