U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici maloletne tužilje AA iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 200/22 od 26.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 07.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 200/22 od 26.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P2 239/21 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev maloletne tužilje i izmenjena je presuda Osnovnog suda u Pirotu P2 368/18 od 27.02.2019. godine u stavu četvrtom izreke na taj način što je tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe 01.09.2021. godine pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi, najkasnije do 05-og u mesecu za prethodni mesec, preko zakonskog zastupnika maloletne tužilje, uplatom na njen tekući račun. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara do traženog iznosa od 13.000,00 dinara mesečno. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da maloletnoj tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 40.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 200/22 od 26.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i povrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je izjavljena revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Pirotu P2 368/18 od 27.02.2019. godine, kojom je nakon razvoda braka roditelja maloletna tužilja poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, tuženi je obavezan da doprinosi njenom izdržavanju mesečnim iznosom od 7.500,00 dinara. U momentu donošenja navedene presude tužilja je imala 11 godina, njene mesečne potrebe su bile utvrđene u iznosu od 15.000,00 dinara, tuženi nije bio u radnom odnosu, dok je majka tužilje bila u radnom odnosu. Maloletna tužilja je u vreme presuđenja u ovoj parnici imala 14 godina i pohađala je osmi razred osnovne škole, utvrđeno je da ima uobičajene potrebe shodno svom kalendarskom uzrastu i da je za njihovo zadovoljavanje potrebno 20.000,00 dinara mesečno. Majka maloletne tužilje se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica i kao nezaposleno lice prima iznos od 10.000,00 dinara mesečno. Tuženi i dalje nije u radnom odnosu, ne poseduje nepokretnu imovinu, niti ostvaruje prihode po bilo kom osnovu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 160. i člana 164. Porodičnog zakona, citirane u obrazloženju nižestepenih presuda, kada su ocenili da je tužbeni zahtev delimično osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Prema odredbama člana 67. i člana 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema odredbama člana 73. i člana 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Odredbama člana 160. Porodičnog zakona propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja, odnosno da ocena ispunjenosti uslova za određivanje izdržavanja zavisi od godina života, poverioca izdržavanja, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda koje ostvaruje i drugih okolnosti, dok su na strani dužnika izdržavanja od uticaja njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, lične potrebe, obaveze da izdržava druga lica i druge okolnosti. S obzirom na navedene krterijume za određivanje izdržavanja, kod zahteva za izmenu izdržavanja na osnovu člana 164. Porodičnog zakona ceni se da li su se i u kojoj meri izmenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka i da li ta izmena opravdava promenu već utvrđene visine izdržavanja. Prema odredbi člana 162. stav 3. istog Zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja.

Polazeći od citiranih odredaba materijalnog prava, suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili ispunjenost uslova za povećanje obaveze tuženog u izdržavanju maloletne tužilje, rukovodeći se njenim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. Porodičnog zakona. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznos od 10.000,00 dinara koji je tuženi dužan da plaća na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletne tužilje adekvatan je postojećem odnosu njenih potreba i mogućnosti dužnika da daje izdržavanje. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj maloletne tužilje u skladu sa njenim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, u odnosu na koga su nižestepeni sudovi pravilno cenili činjenice da isti nema zdravstvenih niti drugih smetnji da se radno angažuje i stiče prihode, a da nema ni obavezu izdržavanja drugih lica. Na ovaj način ispunjeno je i pravilo iz člana 162. stav 3. Porodičnog zakona kada je poverilac izdržavanja dete, a to je da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Preostala sredstva za izdržavanje maloletne tužilje obezbeđivaće majka kao njena zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje svakodnevno ulaže u negu, vaspitanje i podizanje svog maloletnog deteta. Činjenica da je ista u međuvremenu postala nezaposlena je bitna i od uticaja na povećanje sume izdržavanja, suprotno navodima revizije koji ovu činjenicu osporavaju kao nebitnu za presuđenje.

Stoga revizija tuženog, u kojoj se samo ponavljaju navodi isticani tokom prvostepenog postupka, kao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, i to da su okolnosti koje su postojale prilikom donošenja prethodne presude ostale neizmenjene u kratkom vremenskom periodu od prethodnog presuđenja do odlučivanja u ovoj parnici, ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude jer ih je drugostepeni sud pravilno cenio razlozima koje prihvata i revizijski sud.

Suprotno revizijskim navodima, odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbi člana 207. Porodičnog zakona, u vezi člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu navedenog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić