.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1157/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Purić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Kesar advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4552/2019 od 19.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4552/2019 od 19.09.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4552/2019 od 19.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog Osnovnog suda u Beogradu P 259/15 od 21.02.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska od 02.07.2018. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime korišćenja bez pravnog osnova njegovog jednosobnog stana na ... spratu zgrade u ..., ulica ... broj .., podignute na kp.br. .. KO ..., isplati iznos od 3.332.382,83 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa zakonom o zateznoj kamati obračunatoj na mesečne iznose navedene u izreci. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 468.562,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4552/2019 od 19.09.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 259/15 od 21.02.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa odnosno u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske praske.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade za bespravno korišćenje tuđe stvari – stana tužioca opisanog u izreci prvostepene presude. O pravnoj prirodi i osnovanosti tužbenog zahteva, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava iz člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, koja ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima u istim činjeničnopravnim situacijama. U reviziji se ne ukazuje koja su to pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana zbog kojih bi bilo potrebno da se odlučuje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, budući da tužena revizijom ne ukazuje, niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Prema navodima iznetim u reviziji, revident ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, iz kojih razloga se ova vrsta revizje ne može izjaviti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Preinačena tužba radi isplate podneta je 02.07.2018. godine a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 3.332.382,83 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe od 118,01 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 28.238,14 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u stavu trećem izreke doneta je primenom člana 165. stav 1.u vezi člana 154. ZPP. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni ni neophodni zbog čega tužilac nema pravo na naknadu troškova tog postupka.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
