Rev 11593/2023 3.1.2.24; ugovor o delu

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11593/2023
25.04.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužlje AA iz ... čiji je punomoćnik Sanja Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Sava Grujić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Milan Milosavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/17 od 07.06.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 394/17 od 20.12.2021. godine, i dopunjena rešenjem Gž 394/17 od 15.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 25.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/17 od 07.06.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 394/17 od 20.12.2021. godine i dopunjena rešenjem Gž 394/17 od 15.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 38640/13 od 01.04.2016. godine, obavezan je tuženi VV da na ime naknade štete zbog nestručno i nekvalitetno izvedenih radova na kući tužilje u ulici ... broj .. u Beogradu isplati iznos od 513.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2009. godine pa do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužilje u odnosu na prvotuženog BB iz ..., kojim je traženo da se prvotuženi solidarno sa drugotuženim obaveže da na ime naknade štete zbog nestručno i nekvalitetno izvedenih radova na kući tužilje u ulici ... broj .. u Beogradu isplati iznos od 513.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2009. godine do isplate, kao neosnovan (stav drugi izreke). Obavezan je drugotuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 289.179,00 dinara (stav treći izreke). Obavezana je tužilja da prvotuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 93.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2016. godine do isplate (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/17 od 07.06.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 394/17 od 20.12.2021. godine potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 38640/13 od 01.04.2016. godine u stavu drugom i četvrtom izreke, a žalba tužilje odbijena kao neosnovana (stav prvi izreke). Preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 38640/13 od 01.04.2016. godine u stavu prvom izreke, tako što je obavezan tuženi VV iz ... da tužilji AA iz ..., sada na radu u Švedskoj, na ime duga isplati iznos od 430.156,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2009. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilje za iznos od još 83.203,56 dinara do iznosa od 513.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2009. godine, kao neosnovan (stav drugi izreke). Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 38640/13 od 01.04.2016. godine, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 148.903,00 dinara (stav treći izreke). Obavezana je tužilja da tuženom VV na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 11.228,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2019. godine do isplate (stav četvrti izreke). Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav peti izreke).

Dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 394/17 od 15.06.2022. godine obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati iznos od 28.500,00 dinara sa zakonkom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija drugotuženog nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je u septembru 2007. godine sa tuženim VV postigla usmeni dogovor o izvođenju radova na njenoj kući u ulici ... broj .. u ..., i to malterisanje kuće, fasaderske radove, bojenje stubova i postavljanje solbanki, a naknadno je dogovoreno postavljanje keramičkih pločica na prilazu u garažu, na dve terase i na velikom balkonu. Dogovor je bio da tužilja nabavi sav materijal za ove radove. U vezi sa nabavkom materijala za fasadu, tužilja se konsultovala sa tuženim, pa je on preporučio tuženog BB, inače svog brata od tetke koji ima svoju građevinsku firmu. Tuženi BB je tužilji, s obzirom na zahteve koja je imala, preporučio proizvođača materijala za fasadu „Rain-Main Co“. Utvrdio je potrebnu količinu i naručio materijal za tužilju. Za ovo njegovo angažovanje nije bila ugovorena bilo kakva naknada. Preko ovog tuženog poručene su i mermerne solbanke. Materijal za fasadu je dovezen na gradilište od strane proizvođača „Rain- Main Co“, a tužilja je potpisala otpremnicu i platila kupoprodajnu cenu za taj materijal. Prilikom izvođenja radova tuženi VV je primetio da materijal ima drugačiji miris od uobičajenog mirisa materijala, koji je do tada upotrebljavao na drugim objektima i da se razlikuje u težini, ali o tome nije obavestio tužilju. Tužilja je tuženom VV isplatila ugovorenu naknadu za izvedene radove.

Tužilja živi u Švedskoj, pa kada je u proleće sledeće godine došla u zemlju primetila je da se fasada ljuspa i osipa, kao i boja na stubovima, da solbanke nisu dobro postavljene, o čemu je obavestila tuženog VV i pozvala ga da nedostatke otkloni. Tada su oba tužena otišla kod proizvođača materijala za fasadu „Rain-Main Co“ kako bi reklamirali materijal za fasadu. Tvrdeći da upotrebljeni materijal za fasadu nije njihov, „Rain-Main Co“ nije uvažio reklamaciju i isporučio nov materijal sa kojim bi tuženi VV izveo radove, pa on nije otklonio prijavljene nedostatke. Tužilja je pokrenula postupak za obezbeđenje dokaza, u kom postupku je sudski veštak građevinske struke konstatovao da su na fasadnim površinama vidni tragovi zvezdastih riseva i delimično plitkih naprslina površinskih slojeva maltera fasade, tako da postoje nijansirane fleke od udara i sliva atmosferilija i mestimično ljuspanja fasadnih površina. Vertikalni stubovi na obe etaže imaju nijanse od udara vetra i kiše i vidljiv je opadajući beli prah na podovima. Ovo po mišljenju veštaka ukazuje na nestručnu i aljkavu obradu fasade i zahteva novu obradu fasade i stubova u celosti kojih ima 27. Pregledom mermernih sobanki delimično se uočava kontra pad sa spoljne strane prema opsegu krila tako da atmosferilije koje padnu na površinu solbanke slivaju se ispod donjeg fenstera prozora, te prodiru u prostorije. Nekvalitetnih mermernih solbanki je 15 metara. One se moraju odstraniti i zameniti novim. Podne pločice su takođe neadekvatno i nestručno urađene, tako da su mestimično izvedene presfuge, a mestimično razvučene sa fugovanjem pa između i razvučenih fuga izbija flekavost crne zagasite boje. Mestimično su izvedeni kontrapadovi prema fasadi umesto prema spoljnom odlivu podnih površina prema olucima. Neophodna je kompletna sanacija na svim površinama na etažama. Ukupna vrednost nužnih radova radi otklanjanja uočenih nedostataka je 559.232,00 dinara.

Potom je tužilja angažovala firmu „Rain-Main Co“ da izvede radove na otklanjanju nedostataka na svojoj kući. Dana 22.09.2009. godine zaključila je ugovor o izvođenju fasaderskih radova kojim se izvođač obavezao da izvrši fasaderske radove na kući i dodatne radove skidanje i ponovno nivelisanje spoljnih granitnih ploča oko prozora i vrata, struganje i bojenje stubova ispod i na tersama, farbanje lima oko terase i skidanje i montiranje oluka. Predviđeno je plaćanje odmah po obračunu. Po računima izvođača od 10.10.2009. godine koji glase na tužilju, cena materijala za fasadu iznosi 230.737,30 dinara, cena radova 190.492,00 dinara i to izrada fasade 180.792,00 dinara, nanošenje fasadne boje na stubove 5.500,00 dinara, ugradnja solbanaka na prozore 4.200,00 dinara. Mermerne solbanke tužilja je nabavila od Društva „Morava Mermer“ 6,2 metra i platila ih je 29.09.2009. godine 14.641,44 dinara. Tužilja je izvršila plaćanje po ispostavljenim računima. Prema nalazu veštaka od 08.08.2014. godine kvalitet izvedenih radova na objektu je prosečan i zadovoljava uobičajene normative, zidovi su ravni i na njih je nanet fasadni sloj, podovi na terasi i spratu i ispred garaže u prizemlju su prosečno urađeni, imaju pad za odvodnju vode u polje, solbanci zadovoljavaju propise po pitanju kvaliteta materijala i načinu ugradnje i imaju pad za odvodnju vode u polje, stubovi su obojeni na zadovoljavajući način. Na licu mesta postoji 9 stubova, a ne 27, a prema priloženom računu nabavljeno je 6,2 dužnih metara sobanki. Nove keramičke pločice postavljene su na dve bočne terase i to tako što su zalepljene preko postojećih pločica. U prizemlju na velikoj natkrivenoj terasi pločice nisu menjane, urađene su prosečno kvalitetno, ali im nije ista kalibraža, odnosno nisu istih dimenzija, što je uzrok tome da su fuge različite širine i izgleda. Kako novi sloj pločica postavljen paralelno sa postojećim obzirom da je u postupku obezbeđenja dokaza navedeno da ne postoji dobar kontra pad s obzirom da ovakvim postavljanjem novih pločica i pod pretpostavkom da su postojali problemi u padu ništa ne bi bilo rešeno. Naprotiv, nastupa pogoršanje jer je manji razmak između vrata i nivoa pločica i veća mogućnost da vlaga uđe u kuću. Oko solbanki nema oštećenja, a oko cele bravarije se vidi da se radi o starom gitu, osim na ćošku gde se vidi druga nijansa gita što znači da stari git nije skidan, a što dalje ukazuje na mogućnost da stare solbanke nisu ni vađene pri čemu nije mogao da se sa sigurnošću o tome izjasni. Materijal za fasadu može biti drugačijeg mirisa zbog toga što kada je materijal upotreljavan i kada dođe do mešanja materijala.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je nakon održane rasprave je delimično potvrdio presudu prvostepenog suda, a delimično je preinačio.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 600. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o delu poslenik obavezuje da obavi određeni posao kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.

Odredbom člana 606. stav 1. tog zakona propisano da je poslenik dužan da skrene pažnju naručiocu na nedostatke materijala, koje mu je naručilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti, inače će odgovarati za štetu.

Odredbom člana 615. istog Zakona propisano je da ako se docnije pokaže neki nedostatak koji se nije mogao uočiti običnim pregledom, naručilac se ipak može pozvati na njega pod uslovom da o njemu obavesti poslenika što pre, a najduže u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja (stav 1.). Istekom dve godine do prijema obavljenog posla naručilac se više ne može pozivati na nedostatke (stav 2.).

Odredbom člana 620. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kada izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kada posao nije izvršen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da otkloni nedostatak (stav 1.). Naručilac može odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka (stav 2.). Ako poslenik ne otkloni neodostatak do isteka roka naručilac može po svom izboru izvršiti otklanjanje nedostatka na račun poslenika ili sniziti naknadu ili raskinuti ugovor (stav 3.). U svakom slučaju ima pravo na naknadu štete (stav 5.).

Vrhovni sud je imao u vidu da revident u navodima revizije pobija presudu i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je u konkretnom slučaju to dozvoljeno odredbom člana 407.stav 2. ZPP, ali je smatra da je drugostepeni sud pravilnom ocenom dokaza utvrdio odlučne činjenice i na tako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo.

Odgovornost drugotuženog, kao poslenika za nedostatke na fasadi kuće, zasniva se na odredbi člana 606. stav 1. Zakona o obligacionom odnosima, jer je, kako je nesumnjivo utvrđeno primetio nedostatke u boji i težini materijala, što je ukazivalo da je materijal upotrebljavan ili mešan sa nekim drugim, ali tužilju o uočenom nedostatku nije obavestio, pa je dužan da joj nadoknadi pretrpljenu štetu.

Tužilja je tuženom blagovremeno prijavila uočene nedostatke, ali ih on nije, nasuprot navodima revizije otklonio, (jer Rain-Main Co.nije hteo da isporuči novi materijal), pa je ona imala pravo u skladu sa članom 620. stav 3. ZOO da izvrši otklanjanje nedostatka na račun poslenika. Tužilja je, kako pravilno utvrđuje drugostepeni sud, platila radi otklanjanja nedostataka ukupno 430.156,44 dinara i to materijal za solbanke 14.641,44 dinara, materijal za fasadu 230.737,00 dinara, naknadu za izvođenje fasaderskih radova 180.792,00 dinara, nanošenje fasadne boje na stubove (9h250,00 dinara) 2.250,00 dinara, ugradnja solbanaka na prozore (6.2h280,00) 1.736,00 dinara, pa su u tom delu navodi iz revizije neosnovani.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 414.ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković