Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...-..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji tužene koje su izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6150/19 od 29.08.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6150/19 od 29.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6150/19 od 29.08.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao neblagovremena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6150/19 od 29.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 27546/16 od 17.04.2019. godine stavom prvim izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 02.10.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćenih penzija za period od 01.08.2013. godine do 14.09.2017. godine isplati pojedinačne iznose sa kamatom za periode docnje navedene u tom stavu. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih penzija za period od 01.03.1999. godine do 31.07.2013. godine isplati pojedinačne iznose sa kamatom za periode docnje navedene u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.04.2019. godine pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6150/19 od 29.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene kao neosnovane i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 27546/16 od 17.04.2019. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i delu stava četvrtog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćene invalidnine za period 01.09.2013. godine do 01.09.2017. godine isplati pojedinačne iznose sa kamatom za periode docnje navedene u tom stavu. Stavom drugim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 27546/16 od 17.04.2019. godine u preostalom delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu neisplaćene invalidnine za period 01.08.2013. godine do 31.08.2013. godine isplati mesečni iznos od 23.063,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2013. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 27546/16 od 17.04.2019. godine u stavu šestom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 242.068,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.04.2019. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju, u smislu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse. Međutim, iz spisa proizilazi da je punomoćnik tužioca presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž 6150/19 od 29.08.2019. godine primio dana 22.10.2019. godine, a da je reviziju izjavio dana 22.11.2019. godine predajom neposredno sudu.

Odredbom člana 403. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. Poslednji dan roka za izjavljivanje revizije tužiocu je istekao dana 21.11.2019. godine (četvrtak), pa kako je revizija podneta dana 22.11.2019. godine to je ista neblagovremena, zbog čega je ovaj sud na osnovu napred navedenog i odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim delom pravnosnažne presude usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćene invalidnine za period od 01.09.2013. godine do 01.09.2017. godine, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom za period docnje navedene u tom stavu, kao i iznos od 35.498,54 dinara za period od 01.08.2017. godine do 31.08.2017. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2017. godine pa do isplate, kao i u stavu prvom izreke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, sa ciljem da se na taj način ujednači sudska praksa.

Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od sudske prakse u pogledu primene odredbe materijalnog prava o zateznoj kamati na iznose invalidnina, koje tužiocu nisu isplaćene nezakonitim i nepravilnim radom organa tužene (član 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) i tako tužiocu prouzrokovana šteta koja dospeva danom njenog nastanka (član 186. Zakona o obligacionim odnosima).

Tužena se u reviziji nije pozvala, niti je priložila presude Vrhovnog kasacionog suda kojima je doneta drugačija odluka, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

S obzirom na izloženo Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predviđenoj članom 404. stav 1. ZPP, pa je na osnovu stava 2. istog člana odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi odredbe člana 403. stav 2. ZPP, pa je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi naknade štete je podneta dana 06.10.2016. godine, a kao vrednost spora u tužbi je označen iznos od 4.000.000,00 dinara. Podneskom od 29.09.2017. godine tužilac je postavio tužbeni zahtev u iznosu od 3.078.761,22 dinara. Tako označeni iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan njenog preinačenja 02.10.2017. godine (1 evro=119,1760 dinara). Revizijom se pobija deo kojim je pravnosnažno delimično usvojen tužbeni zahtev, zbog čega revizija tužene nije dozvoljena.

Imajući u vidu izneto na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić