Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu u odnosu na preinačujući deo, tuženi GG je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp.br. ..., po kulturi šuma šeste klase u površini od 37,57 ari na mestu zvanom „...“ KO ... . U novembru 2016. godine na navedenoj parceli tužioca, tuženi su posekli sva stabla koja nisu bila doznačena, ukupno 217 stabala bukve i dva stabla cera, što ima karakter pustošenja šume. Tuženi VV, smatrajući da se radi o parceli njegovog tasta, kao nalogodavac angažovao je po osnovu usmenog ugovora o delu kao poslenika tuženog GG radi seče šume, nakon čega su sva stabla odvežena sa parcele tužioca. Tuženi su prethodno postigli dogovor da od ukupno posečene drvne mase tuženi VV uzme ½ za sebe, a drugu polovinu preda tuženom GG, kao naknadu za rad koji je u svemu postupio i izvršio izdat nalog. Na osnovu nalaza veštaka šumarske struke utvrđena je vrednost posečene drvne mase u iznosu od 311.771,70 dinara, izmakla dobit koja predstavlja razliku između zapremine u momentu seče a pre zrelosti 56 stabala bukve u iznosu od 197.580,00 dinara, kao i troškovi ponovnog zasada stabla bukve i cera u iznosu od 79.045,00 dinara. U skladu sa nalazom veštaka opredeljena je visina tužbenog zahteva.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu K 259/19 od 22.01.2020. godine (koje nije pravnosnažno) odbijen je optužni predlog Kt 146/18 od 21.11.2019. godine protiv okrivljenog VV zbog krivičnog dela šumska krađa i pustošenja šume, a pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Paraćinu Pr 701/18 od 15.11.2019. godine, protiv istog tuženog je obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja bespravne seče stabala bukve i cera iz člana 113. stav 1. i 2, u vezi člana 111. stav 1. tačka 2. Zakona o šumama. Rešenjem OJT Paraćin KT 146/18 odbačena je krivična prijava podneta protiv GG, a prigovor punomoćnika oštećenog AA izjavljen na to rešenje, odbijen je rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Jagodoni KTPO 74/19 od 18.06.2018. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredaba članova 154. i 155. ZOO našao da je tuženi VV odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo usled izvršene seče šume i da je u obavezi da tužiocu naknadi stvarnu štetu, izgubljenu dobit i troškove podizanja nove šume u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka, zbog čega je u odnosu na tog tuženog usvojio tužbeni zahtev. U odnosu na tuženog GG prvostepeni sud je primenom člana 607. ZOO zaključio da tužiočev tužbeni zahtev nije osnovan, s obzirom na to da u postupanju ovog tuženog nema protivpravnosti, jer je u svemu postupao po nalogu i nadzoru tuženog VV koji ga je angažovao kao fizičku radnu snagu, da nije znao gde se nalazi šuma tužioca, niti šuma sada pok. DD i da je izvršio delo onako kako su ga tuženi ugovorili.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama stranaka odbio žalbu tuženog VV prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda u pogledu osnova odgovornosti tog tuženog. U odnosu na tuženog GG je zaključio da time što je izvršio radnju seče na osnovu usmenog ugovora o delu zaključenog sa nalogodavcem VV, solidarno odgovoran za nastalu materijalnu štetu jer se radi o licu koje se time inače bavi, pa je trebalo da zna da je protivpravno vršiti seču drva koja nisu doznačena, zbog čega je primenom člana 206. ZOO ocenio da postoji i njegova solidarna odgovornost i preinačio prvostepenu presudu tako što je u usvojio tužbeni zahtev i u odnosu na ovog tuženog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepena odluka u pobijanom delu doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a usled čega se zaključak drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan.

Odredbom člana 206. stav 1.ZOO je propisano da za štetu koju je više lica prouzrokovalo zajedno, svi učesnici odgovaraju solidarno, što je u vezi sa osnovom materijalnopravne odgovornosti ovde tuženih iz odredaba članova 154. i 155. ZOO kojim je predviđeno da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (stav 1.). Prema članu 600. i 607. stav 1. ZOO ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje se da obavi određeni posao kako je ugovoreno i po pravilima posla, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu i pri tom poslenik je dužan da upozori naručioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od značaja za naručeno delo ili za njegovo izvršenje (član 606. stav 3. ZOO).

Stoga, će drugostepeni sud radi pravilne primene materijalnog prava utvrditi da li se tuženi GG inače bavio izvedenim radovima kao zanimanjem za koje je angažovan po ugovoru o delu i s tim u vezi da li je upozorio naručioca na nedostatke u njegovom nalogu, što je od značaja za ocenu da li je njegovo izvršenje učinjeno po pravilima posla.

Shodno napred navedenom, kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, to je drugostepena odluka u pobijanom delu morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić