.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11624/2024
05.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Nešić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3978/23 od 20.02.2024. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3978/23 od 20.02.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3978/23 od 20.02.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 5389/21 od 11.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da sud utvrdi da je ugovor o poklonu, overen pred Osnovnim sudom u Vranju pod br. Ov1 6883/2011 od 23.12.2011. godine, zaključen između BB iz sela ..., Grad Vranje, kao poklonodavca i VV iz ... i sada pokojne DD, biv.iz ..., kao poklonoprimaca, ništav, što su tuženi dužni da priznaju, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 3978/23 od 20.02.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P 5389/21 od 11.07.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi su dostavili odgovor na reviziju tužilje, zahtevajući troškove sastava tog odgovora.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu kojim je tuženi BB, u svojstvu poklonodavca, raspolagao nepokretnostima koje su zajednička imovina stečena u braku sa tužiljom. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen zasnovana je na utvrđenoj činjenici da se tužilja saglasila sa tim ugovorom i doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Tužilja revizijom pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu tužilja je podnela 09.12.2021. godine a vrednost predmeta spora je 15.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju tuženima nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o prničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 165.stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
