U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić,članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Maksimović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Maja Ramović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 608/16 od 06.09.2016. godine,u sednici veća od 03.07.2019.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 608/16 od 06.09.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zaječaru P 4/15 od 15.09.2015.godine, u stavu 1. izreke odbija se tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac vlasnik nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti broj ... za KO ... – objekte male privrede – lokala izgrađenih u ulici ... u ... na kp. br. ... i građevinske parcele na kojoj je lokal izgrađen – građevinske parcele broj ... i na kp. broj ... i građevinske parcele na kojoj je izgrađen lokal – građevinske parcele broj ..., kao neosnovan. Stavom 2. tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova postupka isplati 313.255,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 608/16 od 06.09.2016.godine, odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Zaječaru P 4/15 od 15.09.2015. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presudetužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408.ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da jerevizija tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 375, 376, 374. stav 2. tačka 1. u vezi stava 1. i 374. stav 2. tačka 12.ZPP. Međutim, pomenute odredbe ZPP ili se ne odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 375. i 376.) ili nisu zakonski osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. stav 1. ZPP (bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP) ili nisu učinjene u postupku jer je sud bio propisno sastavljen, a nije u postupku učestvovao sudija koji je morao da bude isključen ili izuzet (povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. u vezi stava 1. ZPP).

Po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučajevima iz člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a taj slučaj ovde nije prisutan.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom od 15.04.1992.godine Opština Bor je tužiocu dala na trajno korišćenje lokacijsko mesto broj ..., u površini od 45 m2 za izgradnju prodavnice ... . Nakon izrade projekta lokala organ uprave Opštine Bor mu je izdao odobrenje za izgradnju objekta male privrede, s tim što je tužilac obavezan da po završetku radova na objektu izvrši tehnički prijem i pribavi odobrenje za upotrebu. Tužilac je pribavio saglasnost komunalnih preduzeća o navezu objekta na vodovod i elektroenergetski sistem. Ugovorom o zajedničkoj izgradnji objekta male privrede koji je overen pred Opštinskim sudom u Boru 05.11.1992. godine, a zaključen između VV, … „GG“ ... i PP „DD“, čiji je zastupnik bio ovde tužilac, ugovorena je izgradnja objekta na navedenoj lokaciji, a istim su se stranke sporazumele o načinu učešća u finansiranju izgradnje tog objekta. Aneksom tog ugovora od 17.06.1994. godine, koji je takođe overen kod suda ugovarači su se sporazumeli da ugovarač PP „DD“ stupa u potpunosti u prava i obaveze koje je imao ugovarač „GG“ iz ..., tako o finansiranju lokala isti učestvuje sa 90 % od vrednosti lokala i zemljišta na kome se nalazi, dok ugovarač VV učestvuje sa 10 % vrednosti. Nakon što je tužilac 17.06.1994. godine u ime i za račun PP „DD“ isplatio VV 1.500,00 novih dinara na ime vrednosti njenih ulaganja u izgadnji objekta, PP „DD“ je stekao isključivu svojinu na tom lokalu. Rešenjem od 31.03.1992. godine SO Bor je dana VV lokacijsko mesto broj ..., površine 45 m2, na trajno korišćenje za izgradnju objekta male privrede, a presudom Opštinskog suda u Boru P 844/96 od 20.08.1996. godine usvojen je tužbeni zahtev ovde tužioca, pa je utvrđeno prema tuženoj VV da je isti isključivi korisnik kp. br. ..., građevinske parcele ... . Prema posedovnom stanju od 22.03.1994. godine kp.br. ... se vodila kao društvena svojina, a njen korisnik je bio tužilac. Preko tužioca kao direktora PP „DD“ se 13.06.1995. godine obratio zahtevom za procenu vrednosti lokala u privatom vlasništvu u ulici ... broj ... i broj ..., ukupne površine 312 m2, poreskoj upravi prilažući kao dokaz izvod iz pl.br. … i procenu vrednosti stambene zgrade po kojoj je stepen završenosti šest lokala na parcelama broj 10, 11 – 80 %. Na osnovu sporazuma o ustanovljenju založnog prava na lokalima koji se nalaze u ... objekta u ulici ... br. ... i .... u vlasništvu tužioca kao osnivača dužnika PP „DD“, a koji sporazum je zaključen između PP „ĐĐ“ iz ... čiji je zastupnik bio EE i PP „DD“, čiji je zastupnik bio tužilac kao direktor, po predlogu EE određeno je izvršenje u predmetu Osnovnog suda u Boru I br. 743/2000. U Preduzećima „ŽŽ“ i „DD“ došlo je do promene osnivača tako što je u preduzeću „ŽŽ“ umesto EE kao novi osnivač naveden BB, a u preduzeću „DD“ umesto osnivača tužioca, kao novi osnivač je označena ZZ iz ... .

Na osnovu sporazuma o ustanovljenju založnog prava na lokalima koji se nalaze u ... objekta u ulici ... broj ... i ... u vlasništvu tužioca koji je zaključen 10.01.1994. godine obezbeđeno je potraživanje PP „ŽŽ“ prema PP „DD“. Tužilac je kao hipotekarni dužnik zaključio ugovor o hipoteci sa hipotekarnim poveriocem „II“ A.D. ... za obezbeđenje potraživanja koje će hipotekarni poverilac imati prema PP „DD“ po ugovoru o kreditu, te je založnom izjavom od 25.03.1994. godine dozvolio da se na njegovim nepokretnostima, kp. br. ... i poslovnom objektu u naselju ... (lokacijsko mesto .... i ...), koji se sastoji od 6 lokala, sprovede uknjižba založnog prava hipoteke za obezeđenje potraživanja „II“. Hipoteka na lokalima je zavedena u intabulacioni protokol 10.01.1994. godine u korist PP „ŽŽ“ , odnosno pravnih sledbenika tog preduzeća, dok je hipoteka u korist „II“ zabeležena u intabulacionom protokolu Opštinskog suda u Boru 25.03.1994. godine. Kako su u međuvremenu oba privatna preduzeća ugašena, a sva prava i obaveze prešla na njihove osnivače, izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Boru I 743/00 je vođen po predlogu BB, ovde tuženog, kao izvršnog poverioca, protiv ZZ kao izvršnog dužnika. U tom postupku vršena je javna prodaja hipokovanih nepokretnosti, a u odsustvu uredno pozvanog hiptekarnog poverioca „II“, pa je na ročištu od 23.01.2002. godine izvršni sud doneo rešenje kome je poveriocu, ovde tuženom, kao najpovoljnijem ponudiocu, dosudio nepokretnosti i to lokal broj ..., ... ... i ... sprat i lokal broj ... ... ... i ... sprat. Pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Boru I br. 743/00 d 17.05.2002. godine, ovde tuženom BB su predate navedene nepokretnosti i određeno je da će se poveriočevo pravo svojine upisati u javne knjige. „II“ je u odvojenoj parnici pred Trgovinskim sudom u Beogradu P br. 4162/05 tražila da se poništi usmeno javno nadmetanje koje je obavljeno u pomenutom predmetu Opštinskog suda u Boru od 23.01.2002. godine, ali je Trgovinski sud takav zahtev „II“, tada u stečaju odbio kao neosnovan. Pomenuti lokali su tuženom BB predati u državinu 14.05.2007. godine. Prema stanju u listu nepokretnosti broj ... za KO ... od 15.09.2010. godine kao držalac objekta u privatnoj svojini na kp. br. ... i ... upisan je tuženi BB, a zemljište pod zgradom je ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. U upravnom ostupku i rešenjem Upravnog suda poništavan je pomenuti upis nepokretnosti, da bi konačno po nepravnosnažnom rešenju od 22.05.2014. godine opet izvršeno uknjiženje vlasništva na tuženog. Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 02.04.2015. godine utvrđena je ništavost ugovora koji je zaključen između tužioca i njegove supruge, a kojim je tužilac na suprugu preneo vlasništvo na spornim lokalima.

U ovoj parnici tužilac tvrdi da je vlasnik lokala po osnovu sopstvene gradnje i po osnovu sticanja od VV, što je utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. S obzirom da je po osnovu rešenja Opštinskog suda u Boru I 743/00 od 23.01.2002. godine u postupku izvršenja koji je vođen po predlogu poverioca BB protiv dužnika ZZ potraživanje namireno prodajom lokala, a da zato nije postojao pravni osnov, jer navedeni lokali nisu mogli biti predmet postupka izvršenja, to tužilac traži da se prema tuženom utvrdi da je vlasnik navedenih lokala. Nižestepeni sudovi takav zahtev odbijaju našavši da je tuženi postao vlasnik predmetnih lokala odlukom nadležnog organa – suda u postupku izvršenja.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da, kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, tužbeni zahtev tužioca nije osnovan.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru I 743/00 od 23.01.2002. godine pravnosnažno je poveriocu BB dosuđena nepokretnost dužnika i to lokal broj ..., koji se sastoji od ..., ... i ... sprata i lokal broj ..., koji se sastoji od ..., ... i ... sprata za navedenu kupoprodajnu cenu kao najpovoljnijem ponudiocu u postupku javnog nadmetanja. Rešenjem istog suda od 17.05.2002. godine poveriocu BB predaju se ranije dosuđene nepokretnosti, s tim da se po pravnosnažnosti tog rešenja on može upisati u javne knjige kao vlasnik, što je kasnije i ostvareno, s tim što je došlo i do faktičke predaje državine.

Odredbom člana 158. Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SFJR“ broj 28/2000), koji se primenjivao u vreme dosuđenja i predaje nepokretnosti je propisano da popolaganju cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem i pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju, sud će doneti rešenje da se nepokretnost preda kupcu i da se po pravnosnažnosti tog rešenja u javnu knjigu upiše u njegovu korist pravo svojine. Član 159. istog zakona propisuje da ukidanje ili preinačenje rešenja o izvršenju posle pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu nema uticaja na njegova prava stečena po članu 158. ovog zakona. S obzirom da su u konkretnom slučaju rešenjima izvršnog suda nepokretnosti koje su predmet ovog spora, a nesumnjivo se radi o istim nepokretnostima, dosuđene tuženom u postupku prodaje javnim nadmetanjem i predate u skladu sa napred pomenutim odredbama Zakona o izvršnom postupku, tuženi je na taj način postao vlasnik spornih nepokretnosti odlukom nadležnog organa, a na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Takav način sticanja prava svojine – derivativan, se ne izvodi iz prava svojine pravnog prethodnika, već se ono stiče izvorno, samom odlukom – aktom nadležnog državnog organa. Otuda proizilazi da se u ovom postupku ne može ocenjivati pravilnost rada izvršnog suda, a na čemu se praktično temelji revizija, jer od toga ne zavisi stečeno pravo tuženog, a to je upravo pravo svojine na predmetnim lokalima.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju napred izneti zaključak po kome tuženi poseduje osnov za sticanje prava svojine na predmetnim lokalima, a da tužilac takav osnov više ne poseduje, to je revizija odbijena kao neosnovana na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić