U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca mal. AA i mal. BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka VV iz ..., koju zastupa punomoćnik Zoran Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Tomić Živanović, advokat iz ..., radi izdržavanja dece, odlučujući o revizijama tužilaca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 br. 405/2020 od 03.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilaca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 br. 405/2020 od 03.11.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 br. 405/2020 od 03.11.2020. godine u stavu prvom izreke, odbijena je žalba mal. tužioca BB iz ... i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Nišu P2 1352/19 od 10.07.2020. godine, u stavu prvom izreke, koji se odnosi na tog tužioca i u stavu drugom izreke, kojim je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na izdržavanje tužioca mal. AA iz ..., tako što je tuženi obavezan da na ime svog doprinosa u izdržavanju navedenog tužioca plaća mesečni iznos od 20% zarade koju ostvaruje kod MUP PU Niš, do 25-og u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe dok za to postoje zakonski uslovi, uplatom sredstava na tekući račun zakonskog zastupnika mal. tužioca kod ... banke AD iz Niša, dok je zahtev za dosuđenje razlike od 20% do traženih 30% odbijen kao neosnovan.

Protiv pravosnažne drugostepene presude, mal. tužioci i tuženi su izjavili blagovremene i dozvoljene revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Tužioci su opredelili zahtev za naknadu troškova po reviziji.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog. Troškove za odgovor su tražili i opredelili.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP i našao da revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijama se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda postupka koje su kao revizijski razlog propisane odredbom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama mal. tužioci su pravosnažnom presudom od 09.07.2010. godine, nakon razvoda braka roditelja, povereni majci na vršenje roditeljskog prava. Tuženi je obavezan da počev od 30.09.2009. godine doprinosi izdržavanju mal. tužilaca u mesečnom iznosu od po 15% od svojih primanja umanjenih za doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Tužioci sa majkom žive u kući koja je vlasništvo roditelja sa udelima od ½. Utvrđeno je da su potrebe tužilaca kao i zarada tuženog povećani u odnosu na prethodno presuđenje. Potrebe tužilaca utvrđene su na iznos od 30.000,00 dinara u odnosu na mal. AA i 23.000,00 dinara u odnosu na mal. BB. Prosečna zarada majke tužilaca utvrđena je na iznos od 34.550,66 dinara, a tuženog oca na iznos od oko 120.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je primenom odredbi člana 154, 160. i 164. Porodičnog zakona, odbio tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju za mal. tužioca AA u iznosu od 30% i mal. tužioca BB u iznosu od 20 % od zarade koju tuženi ostvaruje u MUP PU ... . Zahtev je odbijen iz razloga što je povećanje potreba tužilaca praćeno povećanjem zarade tuženog, te se zadržavanjem postojećih obaveza tuženog (15%) podmiruju potrebe maloletnih tužilaca koje treba da snosi tuženi.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda u odnosu na tužioca mal. BB, pa je u tom delu potvrdio prvostepenu presudu, imajući u vidu i odredbu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona. U odnosu na mal. tužioca AA preinačio je prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za povećanje obaveze tuženog sa 15% na 20%, imajući u vidu mogućnosti tuženog kao roditelja i povećane potrebe ovog tužioca, pa bi po oceni ovoga suda zadržavanjem prethodne obaveze tuženog majka mal. AA bila dovedena u nepovoljniji položaj od tuženog.

Revizijom mal. tužilaca pobija se drugostepena presuda u delu delimično odbijenog tužbenog zahteva mal. AA i u celosti mal. BB. Revidenti smatraju da su pogrešno utvrđene potrebe mal. BB, manje od naknade za izdržavanje u hraniteljskim porodicama koja iznosi oko 27.000,00 dinara. Smatraju da je zbog odbijanja tužbenih zahteva mal. tužilaca njihova majka stavljena u nepovoljniji položaj, jer sudovi nisu imali u vidu njenu svakodnevnu negu i brigu o mal. tužiocima.

Tuženi revizijom pobija delimično usvojeni tužbeni zahtev mal. AA i ističe da u tom delu odluke nije pravilno primenjena odredba člana 160. Porodičnog zakona, jer se tuženi brine o deci i pomaže im preko svojih obaveza. Mal. AA ima standardne potrebe, pa sa rastom zarade tuženog raste i iznos koji tuženi izdvaja za izdržavanje. Stoga po stanovištu revidenta nije bilo potrebe da se povećava njegov doprinos u izdržavanju.

Revizijski navodi nisu osnovani. Odredba člana 164. Porodičnog zakona propisuje da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Na strani tužilaca promenjena je okolnost što su stariji, obojica školskog uzrasta, pa su im potrebe srazmerno uzrastu i povećane u odnosu na prethodno donetu odluku. Na strani tuženog povećan je oznos zarade koju mesečno ostvaruje. Povećanje zarade tuženog i u procentu utvrđena obaveza izdržavanja vode povećanom nominalnom iznosu kojim tuženi doprinosi izdržavanju mal. tužilaca. Taj iznos treba svakom od tužilaca da obezbedi najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3. PZ).

Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (član 160. stav 1. PZ). Izdržavanju doprinose oba roditelja srazmerno svojim mogućnostima, pri čemu se u doprinos uračunava svakodnevna nega i briga koju pruža roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava. Imajući u vidu da su potrebe mal. AAutvrđene na iznos od 30.000,00 dinara dopinosom od 20 % svoje zarade uračunavajući i doprinos od 15% zarade za mal. BB tuženi nije doveden u poziciju da mu je ugrožen životni standard.

Potrebe mal. BB utvrđene su na iznos od 23.000,00 dinara. Minimalna suma izdržavanja, odnosno suma koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom je samo orijentaciona suma za određivanje visine standardnih potreba deteta. Potrebe se utvrđuju u svakom konkretnom slučaju i zavise od detetovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Stoga one mogu biti veće ali i manje od minimalne sume, ali bez preteranih odstupanja, osim zbog nekih posebnih okolnosti.

Sa iznosom od 20% i 15% doprinosa i povećanjem zarade tuženi u nominalnom iznosu doprinosi izdržavanju mal. dece iznosima od 24.000,00 i 18.000,00 dinara mesečno, dok preostalim iznosom do utvrđenih potreba treba da doprinosi majka uračunavajući i njen nenovčani doprinos što je u skladu sa odrebom člana 162. stav 2. i 3. Poodičnog zakona.

Sa izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer sa revizijom nisu uspeli, a troškovi odgovora nisu bili nužni radi vođenja parnice, pa je u smislu člana 153, 154. i 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić