Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 170/22 od 27.04.2022. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi delimično liši roditeljskog prava u delu prava na davanje saglasnosti za davanje putne isprave za maloletno dete, za davanje saglasnosti za promenu njegovog mesta prebivališta i za davanje saglasnosti za njegov izlazak iz zemlje. U preostalom delu, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ranijom pravnosnažnom presudom iz 2012. godine, maloletni sin parničnih stranaka, rođen ... godine, poveren je majci na samostalno vršenje roditeljaskog prava i uređen je način održavanja kontakta deteta sa ocem, koji je funkcionisao tako što je dete otac viđao dva puta mesečno i svakodnevno su održavali telefonske kontakte. Maloletni sin parničnih stranaka je živeo sa majkom, koja je kasnije zasnovala novu bračnu zajednicu iz koje ima dvoje maloletne dece. Tuženi je takođe zasnovao novu bračnu zajednicu iz koje ima dvoje maloletne dece. Tužilja je početkom 2018. godine donela odluku da se sa porodicom preseli u ..., i da povede maloletnog sina parničnih stranaka, sa čime se tuženi nije saglasio. Tužilja je maloletnog sina u junu 2018. godine odvela u ..., sa mađarskom ličnom kartom, za šta je tuženi dao saglasnost. Tužilja se sa porodicom odselila u ... septembra 2018. godine, gde je dobila stalni posao sa zaradom od 2.300 evra, a njen suprug zarađuje 1.800 evra mesečno. U dogovoru sa tuženim, njihovog maloletnog sina je odvela u domaćinstvo tuženog u ... na početku 2018/2019. godine, da bi tamo boravio i pohađao školu dok se ne donese odluka u ovoj parnici, u kojoj je tužilja podnela tužbu 22.05.2018. godine. Utvrđeno je da je tuženi vlasnik autoservisa, sa mesečnom zaradom do 500.000,00 dinara. U oktobru 2018. godine maloletni sin parničnih stranaka je u telefonskim razgovorima sa majkom izrazio želju da živi sa njom u ... . Prema izveštaju Centra za socijalni rad Stara Pazova od 16.11.2018. godine, maloletni VV se dobro adaptirao na novu sredinu i uklopio u vršnjačku grupu, otac se o njemu stara na odgovarajući način i prepoznaje njegove emotivne potrebe, sa očevom suprugom se dečak dobro slaže i ima stabilan odnos, a očeva porodica ima odgovarajuće materijalne i stambene uslove. Održavanje ličnog kontakta dečaka sa majkom održava se bez poteškoća, tako što majka prilikom boravka u ... provodi vreme sa detetom u ..., a utvrđeno je da on teško podnosi odvajanje od majke i vraćanje u očevo domaćinstvo. Prema nalazu i mišljenju tima stručnjaka organa starateljstva, maloletni VV se kod oca u domaćinstvu oseća dobro, ali ga ne doživljava kao svoju sigurnu zonu. Sa majkom se čuje svako veče, a u odnosu na mesto stanovanja, on izražava želju da živi sa majkom u njenom domaćinstvu u ..., s tim što bi raspust provodio sa ocem. Majčinog supruga, kao i brata i sestru doživljava veoma pozitivno. U odnosu na promenu mesta prebivališta i odlazak u ..., on može da napravi komparaciju u odnosu na sadašnje prebivalište, svestan je nastupanja promene u njegovom životu i spreman je da to prihvati. Prema nalazu i mišljenju sudskih veštaka psihijatra i psihologa, oba roditelja su sposobna za vršenje roditeljskog prava, s tim što postoji veći stepen emocionalne bliskosti u odnosu sa majkom, pa maloletni dečak ispoljava psihičku patnju zbog razdvojenosti od nje, a promena mesta prebivališta i preseljenje u ... ne bi bilo štetno po njegov dalji psihofizički razvoj, s obzirom da on želi da živi u majčinom porodičnom domaćinstvu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama je odbijen protivtužbeni zahtev da tuženi, kao otac, samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim dečakom. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanom delu drugostepene presude pravilno je primenjeno materijlno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi delimično liši roditeljskog prava u odnosu na davanje saglasnosti za davanje putne isprave za dete, za davanje saglasnosti za promenu mesta njegovog prebivališta i za davanje saglasnosti za izlazak maloletnog deteta iz zemlje.

Naime, ranijom pravnosnažnom presudom od 06.12.2012. godine koja je ostala neizmenjena, maloletni sin parničnih stranaka poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. S obzirom na navedeno, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, tužilja kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo može podneti zahtev za izdavanje putne isprave bez saglasnosti drugog roditelja, u skladu sa članom 29. stav 2. Zakona o putnim ispravama, kojim je propisano da će se putna isprava izdati maloletnom detetu i bez saglasnosti drugog roditelja, ako zahtev podnese roditelj kome je odlukom nadležnog organa za pitanje starateljstva dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem. Kada je u pitanju davanje saglasnosti za izlazak maloletnog deteta iz zemlje, takođe pravilno zaključuje drugostepeni sud da tužilji kao roditelju koji samostalno vrši roditeljsko pravo ovakva saglasnost tuženog nije potrebna, što proizilazi iz odredbe člana 54. Zakona o graničnoj kontroli, kojom je, između ostalog, propisano da za prelazak državne granice maloletno lice državljanin Republike Srbije do navršene šesnaeste godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja, ako zajednički vrše roditeljsko pravo. U odnosu na prijavu i odjavu prebivališta i boravišta za maloletno lice, iz člana 4. stav 3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana proizilazi da prijavu i odjavu podnosi roditelj koji u skladu sa zakonom samostalno vrši roditeljsko pravo.

Iz svega navedenog proizilazi da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 82. Porodičnog zakona da se tuženi delimično liši roditeljskog prava.

Suprotno revizijskim navodima, to što tuženi nije bio saglasan da se maloletni sin parničnih stranaka 2018. godine preseli sa tužiljinom porodicom u ..., ne predstavlja nesavesno vršenje prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, naročito imajući u vidu da je tužilja, koja po ranije pravnosnažnoj presudi samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, bila saglasna da ono ostane kod oca prilikom njenog preseljenja u ..., kao i da iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da joj kao roditelju koji samostalno vrši roditeljsko pravo nisu potrebne saglsnosti tuženog za uzimanje putne isprave, prijavu promene prebivališta i boravišta i izlazak deteta iz zemlje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić