U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nadežda Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, javnog izvršitelja iz ..., koga zastupa Stojan Takić, advokat iz ..., sa umešačem na strani tuženog Kompanija „Dunav osiguranje“ ADO Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1899/2020 od 19.11.2020. godine, u sednici održanoj dana 26.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1899/2020 od 19.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1899/2020 od 19.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Višeg suda u Nišu P 946/19 od 01.06.2020. godine. Tom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od 5.378.219,46 dinara, na ime naknade štete koju je pretrpela nezakonitim sprovođenjem izvršenja u predmetu Ii br. ../2016 koji je vođen pred javnim izvršiteljem – ovde tuženim, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 436.382,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nisu osnovani revizijski navodi da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP, jer je isto stanovište o primeni pravila o teretu dokazivanja zauzeo i prvostepeni sud iako se formalno nije pozvao na primenu citirane odredbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu overene založne izjave od 07.03.2006. godine pod Ov br.1B ../06 uspostavljena je hipoteka na nepokretnosti – zgradi broj .., bez zemljišta, u ulici ... na kat. parceli br... upisanoj kao zk telo 2 u ZKUL br. .. KO ..., u svojini VV, u to vreme supruga ovde tužilje, radi obezbeđenja po Ugovoru o kreditu od 03.03.2006. godine, koji je zaključio sa „... bankom“. Na osnovu ove založne izjave izvršen je upis hipoteke u zemljišne knjige, a nakon formiranja katastra hipoteka je upisana u LN br. .. KO ... . Pošto VV nije izmirio dug po kreditu, banka je pokrenula postupak izvršenja prodajom hipotekovane nepokretnosti, o čemu je doneto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I br. ../13 od 19.06.2013. godine, a zabeležba hipotekarne prodaje je u katastru nepokretnosti izvršena 16.07.2013. godine. VV je tu nepokretnost poklonio ovde tužilji, koja je nakon toga istu nepokretnost poklonila njihovoj deci maloletnim GG i DD ugovorom o poklonu Ov br. ../14 od 16.05.2014. godine. Osnovni sud u Nišu je rešenjem od 03.12.2015. godine, odredio da će postupak izvršenja nastaviti javni izvršitelj. Iz spisa predmeta tuženog -javnog izvršitelja BB, pod brojem Ii ../16, proizlazi da je izvršni dužnik VV podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti, a da je tužilja izjavila prigovor trećih lica mal. GG i DD, kao njihov zakonski zastupnik. Taj prigovor je usvojen rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ipi br. ../17 od 30.11.2017. godine, pa su maloletne GG i DD upućene da pokrenu parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja, u ostavljenom roku. Ovaj parnični postupak shodno ovom uputu, nije pokrenut. U toku postupka sprovođenja izvršenja, sudski veštak građevinske struke je utvrdio da navedena stambena zgrada ima ukupnu površinu od 156,10 m2, i procenio vrednost ove hipotekovane nepokretnosti na iznos od 9.661.029,00 dinara, koja je u daljem toku postupka prodata po ceni od 5.796.617,40 dinara kupcu „Logos trgovina“, čiji je osiguravač ovde umešač. Od te cene je namiren izvršni poverilac – banka, kao i troškovi postupka, pa je ovde tužilji isplaćen višak sredstava od 1.764.047,04 dinara. Tužilja je visinu tužbenog zahteva opredelila kao razliku između utvrđene vrednosti cele zgrade (hipotekovane nepokretnosti) i zbira novačnih iznosa: onog koji joj je isplaćen i vrednosti zgrade za površinu od 45 m2 upisanu u javne knjige. Prema stanju u katastru nepokretnosti navedena zgrada je upisana kao objekat u površini od 45 m2 koji ima odobrenje za gradnju, dok ostatak površine do utvrđenih 156,10 m2, nije upisan.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan i da joj ne pripada tražena naknada materijalne štete zbog nezakonitog sprovođenja postupka izvršenja, obzirom da nije dokazala postojanje krivice kod tuženog u smislu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), odnosno da se tuženi kao javni izvršitelj kome je povereno obavljanje javnog ovlašćenja u navedenom izvršnom predmetu protivpravno ponašao, da bi postojala njegova odgovornost po opštim pravilima o odgovornosti, niti je dokazala nastanak štete.

Osim toga je našao, da tužilja kao zakonski zastupnik mal. GG i DD, koja je u tom svojstvu podnosila prigovor trećeg lica usvojen rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ipi 21/17 od 30.11.2017. godine, a nije pokrenula parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja na koji je upućena, u ovoj parnici nema aktivnu legitimaciju da zahteva naknadu materijalne štete zbog nezakonitog sprovođenja izvršenja.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi prihvatio izloženo pravno stanovište prvostepenog suda uz dodatnu argumentaciju da tužilja nije pružila dokaze na osnovu člana 231. ZPP, da je usled sprovođenja izvršenja nastala bilo kakva materijalna šteta u njenoj imovini. Takođe, ocenio je da ona nema aktivnu legitimaciju i iz razloga što je poklonom učinjenim ćerkama ugovorom od 16.05.2014. godine izgubila status vlasnika navedene nepokretnosti, pa time i aktivnu legitimaciju za zahteve koji se tiču te nepokretnosti.

Po stanovištu ovoga suda revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Naime, tužilja smatra da joj je tuženi pričinio materijalnu štetu time što je postupajući kao javni izvršitelj prodao celu zgradu (utvrđene površine od 156,10 m2) iako je predmet hipoteke bila zgrada upisana u javne knjige kao zgrada površine od 45 m2, ali domašaj hipoteke na osnovu člana 5. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br.115/05) je takav da se ona prostire na sve sastavne delove nepokretnosti, što podrazumeva celu nepokretnost, odnosno celo zemljišno knjižno ili katastarsko telo (tzv. ekstenzivnost hipoteke).

Osim toga, hipoteka kao sredstvo obezbeđenja prati pravnu sudbinu nepokretnosti, tako da vlasnik nepokretnosti na osnovu člana 16. stav 4. Zakona o hipoteci, može da otuđi predmet hipoteke ali se u tom slučaju ništa ne menja u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju, zbog čega su bez uticaja revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da tužilja nije dokazala da je tuženi kao javni izvršitelj u postupku sprovođenja izvršenja postupao suprotno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju - ZIO („Sl. glasnik RS“, br.106/2015, sa izmenama) to nisu osnovani revizijski navodi o postojanju njegove odgovornosti.

Tužilja je kao treće lice u navedenom izvršnom postupku imala na raspolaganju pravna sredstva iz citiranog zakona kojima se nije koristila, a promena vlasništva na nepokretnosti posle donošenja rešenja o izvršenju, odnosno tokom izvršnog postupka, nema značaja na osnovu člana 156. ZIO.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka, na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga je odlučeno kao u presudi na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić