U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srpko Savić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Maričić, advokat iz ..., radi izmene supružanskog izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 210/20 od 11.06.2020. godine, na sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 210/20 od 11.06.2020. godine, u delu kojim je odbijena žalba tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Rumi, presudom P2 15/17 od 28.10.2019. godine, odbio je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da je prestalo pravo tužene na supružansko izdržavanje, utvrđeno presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica Ruma P2 921/13 od 13.12.2013. godine, počev od dana podnošenja tužbe zbog gubitka mogućnosti za davanje izdržavanja i očigledne nepravičnosti za to (stav prvi izreke). Utvrdio je da na strani tužene, postoje naročito opravdani razlozi, pa obavezu tužioca za izdržavanje tužene produžio i posle isteka roka od pet godina od pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Rumi P2 300/14 od 22.12.2014. godine i obavezao tužioca da od momenta podnošenja tužbe 19.01.2017. godine na ime izdržavanja tužene plaća mesečno putem administrativne zabrane iznos u visini od 18% od svoje penzije, sve dok za to postoje zakonski uslovi i dok se ova presuda ne izmeni, na koji način se menja stav prvi izreke presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica Ruma P2 921/13 od 13.12.2013. godine (stav drugi izreke). U preostalom delu, odbio je protivtužbeni zahtev za potraživani iznos preko dosuđenog (stav treći izreke). Odlučio je da svaka stranka plaća svoje troškove (stav četvrti izreke).

Osnovni sud u Rumi, dopunskom presudom P2 15/17 od 10.02.2020. godine, odbio je protivtužbeni zahtev tužene za isplatu za izdržavanje preko dosuđenih 18% do potraživanih 26% od penzije tužioca.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž2 210/20 od 11.06.2020. godine, odbio je žalbe i potvrdio presudu Osnovnog suda u Rumi P2 15/17 od 28.10.2019. godine i dopunsku presudu Osnovnog suda u Rumi P2 15/17 od 10.02.2020. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se obaveže tužilac da mesečno plaća tuženoj na ime izdržavanja 26% od penzije i da je sud oslobodi obaveze plaćanja takse na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Kako je revizija izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, to se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Rumi P2 921/13 od 13.12.2013. godine, obavezan je tužilac da plaća tuženoj supružansko izdržavanje u visini od 26% od svoje penzije. U vreme donošenja navedene presude tužilac je bio star 62 godine, primao je invalidsku penziju u visini od 31.000,00 dinara, bio vlasnik kuće u ..., sa placem od 15 ari i baštom od 30 stabala voćaka. Povodom stana koji je od firme dobio u ... vodio je dugogodišnji spor. Za tuženu je utvrđeno da nema dovoljno sredstava za izdržavanje, da je nezaposlena i potpuno nesposobna za rad zbog zdravstvenih problema, da je starosti 59 godina, srčani bolesnik, nesposobna za bilo kakvu fizičku aktivnost. Tužilja je posedovala njivu u vlasništvu površine 79 ari i 41m2 i živela u zajedničkoj kući koja se vodila na ime tužioca. Tuženoj su deca mesečno slala oko 100 franaka. Tužilac sad ima zdravstvene tegobe u vidu povišenog krvnog pritiska, sklon je depresijama i sličnim stanjima i prima određenu terapiju, odlazi na lekarske kontrole. Tužilac je operisao kataraktu i ima degenerativne promene na koštanoj strukturi kičme, redovno ide na zakazane terapije. On je iseljen iz stana u ... i živi kao podstanar. Tužilac je zajedničku kuću u ... ugovorom poklonio sinu, sa pravom doživotnog plodouživanja, kojeg prava se tužilac kasnije odrekao. Predmetna kuća je bila na ime tužioca i radilo se o zajedničkoj imovini stranaka stečenoj u bračnoj zajednici. U toj kući i sada živi tužena. Tužilac je posedovao i šleper koji je prodao, korisnik je penzije u visini od 33.796,00 dinara, mesečno. Tužena je bolesna, ne odlazi često kod lekara jer nema sredstava. Srčano oboljenje kod tužene koje postoji od ranije zahteva redovne kontrole, lekove i lečenje, ali njeni prihodi joj to ne dozvoljavaju. Tužena se lako zamara, sve je starija i njeno zdravstveno stanje se pogoršava. Ona nije u stanju da samostalno radi u bašti. Tužena u vlasništvu i dalje ima njivu od koje ubira zakupninu u iznosu od 100 evra godišnje, od sina više nema materijalnu pomoć, a kćerka joj pomaže ređe i u manjim iznosima nego ranije. Tužena zbog bolesti i starosti nije u mogućnosti da radi i tako stiče sredstva za sopstveno izdržavanje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovoga suda, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen protivtužbeni zahtev na ime izdržavanja preko dosuđenih 18% a do traženih 26% od penzije tužioca.

Ovo iz razloga, kako je to zaključio drugostepeni sud, da životna dob, zdravstveno stanje i stambene prilike tužioca ukazuju na to da su se povećale potrebe za njegovo izdržavanje i da kod takvog stanja stvari, usled izmenjenih okolnosti u odnosu na one na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini tužiočevog doprinosa za izdržavanje tužene, te polazeći od instituta supružanskog izdržavanja, zaštite egzistencije i podmirenja osnovnih potreba bivšeg supružnika koji nema sredstava ili nema dovoljno sredstava za izdržavanje, srazmerno mogućnostima dužnika izdržavanja, da je potrebno produžiti izdržavanje na zahtev tužene i po isteku roka od pet godina od prestanka braka stranaka na teret tužioca, jer postoje naročito opravdani razlozi na strani tužene koji je sprečavaju da radi, s tim da tužilac ubuduće, od podnošenja tužbe 19.01.2017. godine, mesečno za izdržavanje tužene plaća 18% od penzije (što u postojećim okolnostima nominalno iznosi oko 6.000,00 dinara mesečno), čime neće ugroziti svoju egzistenciju.

Dakle, polazeći od naročito opravdanih razloga na strani tužene kao poverioca izdržavanja, da ne radi zbog svojih godina starosti i zdravstvenog stanja, i tužioca kao dužnika izdržavanja svog bivšeg supružnika, da je u međuvremenu došlo do povećanja potrebe i za njegovim izdržavanjem, njegovo zdravstveno stanje i životnu dob, to su pravilno primenjene odredbe člana 163. i 164. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 18/05, 72/11 i 6/15).

Kako se odbija kao neosnovana revizija tužene, navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Ovaj sud nije odlučio o predlogu tužene za oslobađanje od plaćanja sudske takse, s obzirom na to da odluku o oslobađanju od plaćanja troškova postupka, koje čini i sudska taksa, donosi prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 169. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić