Vrhovni sud je ispitao razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbama člana 404. ZPP, kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija. Ceneći navode posebne revizije tužilje, te sadržinu tražene pravne zaštite u konkretnom postupku i razloge pravnosnažne presude, Vrhovni sud ocenjuje da su ispunjeni uslovi da se revizija izuzetno dozvoli radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Pobijanom presudom je odlučeno o odgovornosti države za štetu zbog izostalog namirenja potraživanja tužilje na ime zarade iz radnog odnosa, u postupku stečaja nad poslodavcem Jugobanka AD Beograd, u kome je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, što je utvrđeno rešenjem Privrednog suda u Beogradu 3R4 St 1981/21 od 18.05.2021. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u stečajnom postupku podnela prijavu potraživanja iz radnog odnosa po osnovu neisplaćene zarade, koje potraživanje joj je priznato u iznosu od 12.788,97 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2013. godine. Postupak stečaja je još uvek u toku, jer se radi o složenom postupku sa 3.470 prijava potraživanja poverilaca, i zbog drugih okolnosti detaljno obrazloženih u prvostepenoj presudi. Na dan sastavljanja izveštaja dugovanja prema tužilji 22.08.2022. godine potraživanje tužilje iznosi na ime glavnog duga 12.799,97 dinara i na ime kamate obračunate do 30.05.2013. godine 24.096,00 dinara. Nad poslodavcem je sprovedena svojinska transfomacija tokom 90- ih godina prošlog veka. Na dan 04.07.2001. godine Jugobanka je imala akcionare pravna lica sa društvenim i državnim kapitalom, fizička i privatna pravna lica, ali u većinskom vlasništvu države, društvenih i državnih preduzeća. Od 05.07.2001. godine, proglašavaju se nevažećim dotad emitovane akcije Jugobanke AD Beograd i prestaju prava akcionara banke, a emituju se akcije na ime inicijalnog uloga Agencije SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka. Prema strukturi osnovnog kapitala banke u stečaju, postoji samo akcijski kapital Agencije za osiguranje depozita, ne postoji društveni, niti državni kapital. U toku stečajnog postupka, koji traje od 03.01.2002. godine, bilo je 4 unovčenja stečajne mase i 4 deobe u kojima tužilji nije ništa isplaćeno, jer nije dostavila instrukcije za plaćanje. Prema takvom stanju stvari sudovi su zaključili da nije dokazano da je tužilja štetu, čiju naknadu tužbom traži, pretrpela usled dugog trajanja stečajnog postupka. Nadalje, tužilja nije dokazala da je trpela štetu zbog nenamirenog potraživanja na ime prava iz radnog odnosa nastalog u vreme kada je poslodavac poslovao većinskim, odnosno državnim kapitalom. Stoga su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisana je objektivna odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku. Objektivna odgovornost za štetu je odgovornost bez krivice, zasnovana samo na činjenici postojanja štete i uzročne veze sa štetnom radnjom ili propuštanjem. U sporovima za naknadu imovinske štete - nenaplaćenog potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku, na osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije i odluka Ustavnog suda, postoji odgovornost Republike Srbije za obaveze stečajnog dužnika koji je u vreme nastanka tog potraživanja poslovao većinskim društvenim odnosno državnim kapitalom. Dodatni uslov za odgovornost tužene države u tim sporovima je postojanje pravnosnažnog rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju, prema izloženom toku privatizacije poslodavca i strukturi kapitala nakon toga, proizilazi zaključak da je poslodavac, stečajni dužnik poslovao većinski društvenim, odnosno državnim kapitalom i pre 2001. godine, kada su proglašene nevažećim sve do tada emitovane akcije označene banke, čime su prestala sva prava njenih akcionara i emitovane akcije na ime inicijalnog uloga Agencije SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, čiji je pravni sledbenik Agencija za osiguranje depozita.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, postoji odgovornost tužene za imovinsku štetu koju je tužilja trpela, izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u smislu člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja „Jugobanka“ ad štetu.

Međutim, nisu raspravljene činjenice o obimu štete koja je posledica trajanja stečajnog postupka, kod utvrđenja da je u postupku stečaja bilo 4 unovčenja stečajne mase i 4 deobe u kojima tužilji nije ništa isplaćeno od utvrđenog potraživanja, jer nije dostavila instrukcije za plaćanje. Prema stanju u spisima predmeta, iz izjašnjenja stečajnog sudije i priloženog rešenja o prvoj delimičnoj deobi i oglasa objavljenog u Službenom glasniku“ od 30.12.2013. godine, poverioci su dužni da dostave stečajnom dužniku instrukcije i broj računa na koji će se izvršiti isplata.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 31. stav 2., po tužbi za naknadu imovinske štete, sud primenjuje odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, iz člana 192, oštećenik koji je doprineo da šteta nastane, ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Kako je izostalo utvrđenje o iznosu priznatog potraživanja koje tužilji nije isplaćeno u izvršenim deobama unovčene stečajne mase usled njenog propuštanja da poštuje procesna prava i obaveze u stečajnom postupku, to nije mogla biti preinačena pravnosnažna presuda o tužbenom zahtevu, te je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković