Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 11734/2022
05.10.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Vuković advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Ćirović advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4421/21 od 07.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4421/21 od 07.04.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4421/21 od 07.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici P 289/19 od 28.05.2021. godine koja je ispravljena rešenjem tog suda P 289/19 od 10.03.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo stvarne službenosti prolaza kolima, pešice i poljoprivrednim mašinama preko dela poslužne parcele ... iz lista nepokretnosti ... KO ... u svojini tuženog radi korišćenja povlasne parcele ... iz lista nepokretnosti ... KO ..., i to putnim pravcem koji je u tom stavu izreke određen označenim merama i granicama, što je tuženi dužan da prizna, trpi i dozvoli da tužilac svoje pravo službenosti upiše u teretni list lista nepokretnosti .. KO ... kod Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Mionica. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da tužilac nema pravo stvarne službenosti prolaza kolima, pešice i poljoprivrednim mašinama putnim pravcem označenim merama i ganicama navedenim u ovom stavu izreke, što bi tužilac bio dužan da prizna i da se ubuduće uzdržava od prolaza opisanim delom parcele ... koji je u obliku nepravilnog trougla površine od 6m2. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se ukine kao nepotrebno pravo stvarne službenosti tužioca prolaza kolima, pešice i poljoprivrednim mašinama putnim pravcem koji je u ovom stavu izreke određen označenim merama i granicama, što bi tužilac bio dužan da prizna i da mu se zabrani da ubuduće za ulazak na svoj put na parceli ... koristi ulaz preko dela parcele ... koji je u obliku nepravilnog trougla, u površini od 6m2. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 297.300,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4421/21 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mionici P 289/19 od 28.05.2021. godine, isprvljena rešenjem istog suda od 10.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, iz svih razloga propisanih članom 407. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. tog zakona (posebna revizija).

Revizija predviđena odredbom člana 404. ZPP može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zato navodi revidenta o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. ZPP nisu cenjeni prilikom odlučivanja o dozvoljenosti posebne revizije tuženog.

Ostali navodi tuženog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne opravdavaju potrebu odlučivanja o reviziji iz nekog od razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP. Kod utvrđene činjenice da je tužilac faktički vršio pravo koje čini sadržinu prava stvarne službenosti u periodu dužem od 20 godina, čemu se tuženi nije protivio sve do leta 2019. godine (tužba je podneta 18.12.2019. godine) i da zbog konfiguracije terena, odnosno postojećih objekata nije moguć pristup tužiočevom zemljištu sa javnog puta, ne postoji potreba za novim tumačenjem odredbi članova 50. i 54. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse ne opravdava priložena sentenca iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1718/2011 od 25.01.2012. godine jer nije doneta u sporu sa identičnim činjeničnim stanjem, pošto tuženi u ovom sporu nije dokazao da je službenost nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra. Sentenca iz presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1416/2019 od 25.06.2019. godine nije primenljiva u ovom slučaju jer je u tužbenom zahtevu stvarna službenost jasno opredeljena merama i granicama, odnosno pravcem njenog prostiranja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora je u tužbi određena iznosom od 50.000,00 dinara, a u protivtužbi iznosom od 10.000,00 dinara. Tako određene vrednosti predmeta spora su očigledno niže od dinarske protivvrednosti iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i protivtužbe, koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.

Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.