.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1177/2016
21.07.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene B.M. iz M., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz Z., protiv tuženog-protivtužioca M.M.1 iz M., čiji je punomoćnik R.B., advokat iz Z., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 217/16 od 07.04.2016. godine, u sednici veća od 21.07.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 217/16 od 07.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 br. 13/14 od 28.12.2015. godine stavom prvim izreke izmenjena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2. 100/2012 od 12.04.2012. godine, tako što je tužilji povereno samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim sinom parničnih stranaka M.M.2 rođenim ... godine i M.M.3, rođenim ... godine. Uređen je način održavanja ličnih odnosa između tuženog i maloletnih dečaka, i tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju dece sa po 50.000,00 dinara mesečno za svako dete, dok za to postoje zakonski uslovi, dok je preko ovako dosuđenog iznosa izdržavanja tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužioca da se njemu poveri vršenje roditeljskog prava nad maloletnim sinovima i uredi način održavanja ličnih odnosa dečaka sa majkom. Stavom trećim izreke odbijen je predlog tužilje za izdavanje privremene mere. Stavovima četvrtim i petim izreke usvojen je predlog punomoćnika tužilje za vraćanje u pređašnje stanje dostavljanjem obrazloženog troškovnika, i ukinuto je rešenje kojim je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom šestim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 313.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 217/16 od 07.04.2016. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje parnične troškove. U preostalom pobijanom delu prvostepena presuda je potvrđena, i odbijen je zahtev tuženog za dosuđivanje troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 29.04.2006. godine, i iz braka imaju sina M.2 rođenog … godine i M.3 rođenog ... godine. Parnične stranke žive sa decom u porodičnoj kući tuženog u M., sa njegovim roditeljima. Tuženi je inženjer rudarstva, i priroda posla uslovljava njegov terenski rad, zbog čega odsustvuje od kuće i po šest meseci. Utvrđeno je da tuženi mesečno zarađuje 7.163 evra, odnosno 8.200 evra kada je na terenu. Tužilja je iz T., profesor je engleskog jezika ali nema nostrifikovanu diplomu i nezaposlena je. Brak parničnih stranaka razveden je pravnosnažnom presudom od 12.04.2012. godine, nakon čega je po sporazumu stranaka tužilja nastavila da živi u porodičnoj kući tuženog. Ranijom pravnosnažnom presudom određeno je zajedničko vršenje roditeljskog prava parničnih stranaka nad maloletnom decom, sa prebivalištem u porodičnoj kući u M., i podeljena je nepokretna imovina stečena u toku trajanja braka, tako što je tužilja stekla pravo svojine na stanu u N.S., površine 39 m2, i tuženi joj je isplatio 50.000 evra. Nakon saznanja tužilje da je tuženi zasnovao novu emotivnu vezu, dana 26.11.2013. godine došlo je do verbalnog i fizičkog sukoba među parničnim strankama, nakon čega je podneta tužba u ovom postupku. Maloletni M.2 pohađa … razred osnovne škole i odličan je učenik. Maloletni M.3 je u vreme prvostepenog presuđenja imao … godina i uključen je u tretman logopeda zbog problema sa izgovaranjem pojedinih glasova. Prema nalazu i mišljenju nadležnog Centra za socijalni rad od 15.04.2014. godine i dopunskom nalazu od 10.07.2014. godine, parnične stranke su se od razvoda zajednički brinule o deci, uz pomoć roditelja tuženog. Oba roditelja imaju adekvatne roditeljske kapacitete, i pružaju deci ljubav, toplinu i podršku. Nakon pokretanja ovog parničnog postupka, parnične stranke su u konfliktu, što negativno utiče na decu, a naročito na starijeg dečaka, koji verbalno i neverbalno ispoljava napetost i strepnju. Tužilja govori srpski jezik, ima položen vozački ispit, ispit za maserku i pedikira, daje časove engleskog jezika deci prijatelja i dobro je uklopljena u sredinu.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev tužilje i određeno da ona samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim sinovima parničnih stranaka, tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece sa ukupno 100.000,00 dinara mesečno, i kada je uređen način održavanja ličnih odnosa tuženog sa decom.
S obzirom da je u postupku utvrđeno da su oba roditelja sposobna i motivisana za samostalno vršenje roditeljskog prava, i da adekvatno prepoznaju i odgovaraju na razvojne potrebe maloletnih dečaka, ali da tuženi zbog prirode posla često i u kontinuitetu odsustvuje od kuće, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su u nižestepenim presudama pravilno primenjene odredbe člana 77. Porodičnog zakona kada je tužilji povereno samostalno vršenje roditeljskog prava. Odluka o održavanju ličnih odnosa dečaka sa ocem u skladu je sa čl. 61. i 78. stav 3. Porodičnog zakona, i tuženi je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece u skladu sa čl. 160, 161. i 162. stav 3. Porodičnog zakona. Prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili najbolji interes maloletnih dečaka, u smislu člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, pa se stoga revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
