Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1584/19 od 06.02.2020. godine žalba tuženog VV je delimično usvojena, delimično odbijena, a žalbe ostalih tuženih su odbijene, pa je pobijani deo prvostepene presude iz stava 1, 2, 3, 4 i 5 izreke preinačen u delu stava 3. izreke, tako što je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji koji je tuženi BB overio sa tuženim VV 09.09.2010. godine pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem Ov3 2526/2010, a potvrđena u preostalom nepreinačenom delu. Odbijen je zahtev 1. 2. i 4. tuženih za naknadu troškova žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi tuženi BB iz ..., VV iz ... i DD iz ... blagovremeno su izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine na stanu opisanom u izreci presude, koji je investitor, ovde prvotuženi, otuđio više puta posebnim pravnim poslovima, te s tim u vezi utvrđenje ništavosti pravnih poslova. Pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revident u reviziji ne ukazuje na pitanja od opšteg interesa, niti na pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a pošto odluka o tužbenom zahtevu u parnicama sa pravnim osnovom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, sledi da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 2. ZPP.

Iz tog razloga je Vrhovni kasacioni sud odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe čl. 404. st. 2 ZPP- a.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je podneo tužbu radi utvrđenja 26.01.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 2.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić