Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zlata Ćirić Beljan i Aleksandar Beljan, advokati iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „BB“ sa sedištem u ..., Republika Severna Makedonija, čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3543/21 od 23.12.2022. godine, u sednici održanoj 08.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3543/21 od 23.12.2022. godine i predmet VRAĆA tom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3543/21 od 23.12.2022. godinr u stavu prvom izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 11780/2016 od 19.10.2017. godine, u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 1.000.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 800.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime naknade materijalne štete za troškove lečenja iznos od 566,90 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS i na ime troškova prevoza od strane klinike „VV“ iznos od 52.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.11.2007. godine do isplate, kao neosnovan. U stavu drugom izreke, obavezan je tužilac da tuženom plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 260.160,14 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 08.11.2007. godine na neutralnoj zoni graničnog prelaza „Evzoni“, između Grčke i Severne Makedonije, došlo je do saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovali tužilac, kao pešak i GG iz ..., državljanin Severne Makedonije, koji je upravljao putničkim motornim vozilom marke „...“ registarske oznake ... vlasništvo „DD“, koje je bilo osigurano kod tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „BB“ u ... i koje je posedovalo zelenu kartu broj ..., izdatu od strane tuženog 20.07.2007. godine, sa rokom važenja do 20.07.2008. godine. U toj saobraćajnoj nezgodi tužilac je zadobio teške telesne povrede opasne po život. Posledice predmetnog povređivanja tužioca dobile su svoj konačan oblik i postale trajne prirode od polovine juna meseca 2011. godine. Povodom ove saobraćajne nezgode protiv vozača putničkog vozila vođen je postupak u Grčkoj, pred Prekršajnim sudom u Kilkisu i isti je prvostepenom odlukom od 06.07.2010. godine oglašen krivim za krivično delo telesna povreda iz nehata u vožnji i osuđen na kaznu zatvora od 5 meseci i odlučeno je da se obustavi izvršenje kazne od pet meseci za tri godine. Po obaveštenju dobijenom zamolnim putem od nadležnog državnog organa u Grčkoj – Ministarstva pravde Republike Grčke utvrđeno je da je GG izrečena kazna za telesnu ozledu iz nehata. Ta kazna predviđena je odredbama članova 28. i 314. paragraf 1. Krivičnog zakona i po grčkom pravosuđu predstavlja prekršaj i zastareva nakon isteka pet godina od dana izvršenja dela.

U ovoj pravnoj stvari, osim tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „BB“, bilo je tuženo Udruženje osiguravača Srbije – Biro zelene karte i tužilac je tužbenim zahtevom tražio da se oba tužena solidarno obavežu da mu nadoknade prouzrokovanu štetu iz predmetnog štetnog događaja. U odnosu na tuženo Udruženje osiguravača Srbije – Biro zelene karte postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine i presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 971/2021 od 30.09.2021. godine, tako što je tužbeni zahtev u odnosu na Udruženje odbijen kao neosnovan na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, jer odgovornost Udruženja osiguravača Srbije, sa Akcionarskim društvom za osiguranje „BB“ u ... nije solidarna već je supsidijarnog karaktera i aktivira se samo ukoliko se oštećeni ne namiri od štetnikovog osiguravača.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažno je presuđeno o zahtevu tužioca za naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti i za naknadu štete za taksu za dokumentaciju i za troškove prevoda dokumentacije. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine tužiocu je na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti dosuđen iznos od 800.000,00 dinara, a odbijen zahtev do iznosa od 2.000.000,00 dinara i na ime naknade štete za taksu dosuđen je tužiocu iznos od 127,92 evra u dinarskoj protivvrednosti, a odbijen zahtev od iznosa od 159 evra i na ime naknde štete za troškove prevoza tužiocu je dosuđen iznos od 36.000,00 dinara, a odbijen zahtev do iznos od 45.000,00 dinara. Dosuđene iznose obavezano je da plati Akcionarsko društvo za osiguranje „BB“ u .... Pri tome je utvrđeno da je tužilac doprineo nastanku saobraćajne nezgode sa 20%, a u preostalom delu saobraćajne nezgode je doprineo vozač putničkog motornog vozila. U odnosu na ovaj deo presude Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 971/2021 od 30.09.2021. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca. Ostalo je nepresuđeno prema Akcionarskom društvu za osiguranje „BB“ o zahtevu tužioca za naknadu štete za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 1.000.000,00 dinara i za pretrpljeni strah u iznosu od 800.000,00 dinara, za troškove lečenja u Grčkoj iznos od 566,90 evra u dinarskoj protivvrednosti i za troškove prevoza klinike „VV“ iznos od 52.000,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom i Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 971/2021 od 30.09.2021. godine u tom delu ukinuo presudu Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine i predmet vratio Apelacionom sudu u Nišu na ponovno suđenje. Tuženi je istakao prigovor zastarelosti tokom postupka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je ukinuo presudu Osnovnog suda u Nišu P 11780/2016 od 19.10.2017. godine u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke i presudio tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio u celosti, kao neosnovan. O tužbenom zahtevu je drugostepeni sud odlučio odbijanjem, jer je zaključio da je osnovan prigovor zastarelosti navodeći da se u konkretnom slučaju ne radi o naknadi štete koja je prouzrokovana krivičnim delom da bi se primenili rokovi iz člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, već da se radi o prekršaju, pa se treba primeniti odredba člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je u konkretnom slučaju štetu prouzrokovalo lice koje je odgovaralo za delo koje po grčkom pravosuđu predstavlja prekršaj i koje zastareva nakon isteka roka od pet godina od dana izvršenog dela, u konkretnom slučaju nema mesta primeni rokova iz člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, već se u konkretnom slučaju ima primeniti rok od 3 godine iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Kako se predmetni štetni događaj dogodio 08.11.2007. godine, a tužilac tužbu za naknadu štete podneo 04.02.2014. godine, zastarelo je njegovo potraživanje naknade štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, kao i za naknadu štete i za troškove lečenja u Grčkoj i za troškove prevoza preko klinike „VV“.

Po stanovištu Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava nije utvrdio sve činjenice neophodne za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Konvencijom o zakonu koji se primenjuje na saobraćajne nezgode („Službeni list SFRJ–Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“ br. 26/76), u članu 1. propisano je da ova Konvencija određuje zakon koji se primenjuje na građansku vanugovornu odgovornost koja proistekne iz saobraćajne nezgode, bez obzira na vrstu suda koji je nadležan da rešava. U članu 3. propisano je da zakonodavstvo koje se primenjuje jeste domaće zakonodavstvo države na čijoj teritoriji se dogodila nezgoda. U članu 8. propisano je da zakonodavstvo koje se primenjuje posebno određuje, pored ostalog, zastarelost i gubitak prava zasnovanih na isteku roka, uključujući početak, prekid i obustavljanje rokova, a ne ZOO koji je drugostepeni sud pogrešno primenio.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je primenjujući grčko materijalno pravo zaključio da je učinjeno delo prekršaj, a ne krivično delo, te da iz tog razloga nema mesta primeni privilegovanog roka zastarelosti iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, drugostepeni sud je propustio da u pogledu zastarelosti prava na naknadu štete primeni citirane odredbe Konvencije o zakonu koji se primenjuje na saobraćajne nezgode koja je ratifikovana Uredbom o ratifikaciji odredbe Konvencije o zakonu koji se primenjuje na saobraćajne nezgode („Sl. list SFRJ- Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“ broj 26/76).

Imajući u vidu sve navedeno, na konkretnu situaciju radi donošenja pravilne odluke o zastarelosti potraživanja tužioca trebalo je primeniti grčki zakon, kao zakon države u kojoj se nezgoda desila i u skladu sa grčkim zakonom ceniti zastarelost i gubitak prava zasnovanih na isteku roka, uključujući početak, prekid i obustavljanje rokova, a ne ZOO koji je dugostepeni sud pogrešno primenio.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će pribaviti relevantno grčko materijalno pravo i primeniti ga na utvrđenu činjeničnu građu.

Iz iznetih razloga odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 416.stav 2.ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković