U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Voždovac, čiji je punomoćnik Lazar Krstić, advokat iz ..., protiv tuženih- protivtužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovica Dilberović, advokat iz ... i tužene mal. VV iz ..., koju zastupa privremeni staralac Gradski centar za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Voždovac i Vesna Vuletić, psiholog, radi lišenja roditeljskog prava i poništaja usvojenja, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca - proivtuženog izjavljena

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 494/22 od 25.03.2024. godine, donetom nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom, ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 398/22 od 01.06.2022. godine. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi - protivtužioci AA i BB potpuno liše roditeljskog prava nad maloletnim detetom VV, rođenom ...2010. godine, kao i da se obavežu da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaćaju mesečno iznos od po 10.000,00 dinara, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, uplatom na račun budžeta Republike Srbije počev od 27.08.2018. godine kao dana smeštaja deteta u ustanovu socijalne zaštite, dok za to postoje zakonski uslovi ili se ova odluka ne izmeni novom. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih protivtužilaca AA i BB i poništeno usvojenje zasnovano rešenjem o usvojenju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Voždovac broj 56010- 1304/2015 doneto 21.03.2016. godine, maloletne VV rođene ...2010. godine u ..., od majke GG, neutvrđenog očinstva, a kojim su kao usvojitelji određeni tuženi – protivtužioci. Tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženima-protivtužiocima naknadi parnične troškove od 415.125,00 dinara, kao i troškove drugostepenog postupka od 362.817,50 dinara. Odbijen je zahtev tužioca -protivtuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tuženi - protivtužioci su podneli odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbama člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05 ... 06/15), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a drugostepeni sud je na podlozi potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja pravilno odlučio o koneksnim zahtevima tužbe i protivtužbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi-protivtužioci, koji žive u vanbračnoj zajednici 25 godina i roditelji su muškog deteta starosti 5 godina, podneli su tužiocu-protivtuženom 27.08.2014. godine zahtev za usvojenje jednog zdravog deteta ženskog pola, srpske nacionalnosti, uzrasta 3-5 godina. Tužilac- protivtuženi je u Programu pripreme za usvojenje predočio tuženima- protivtužiocima mogućnost usvojenja maloletne VV, rođene ...2010. godine, koja je opšteg zdravstvenog stanja bez osobenosti, intelektualnog razvoja u granicama normale, motornog razvoja u skladu sa uzrastom, socijalnog razvoja u skladu sa uzrastom, emocionalnog razvoja bez osobenosti, ali zaostalog razvoja govora, poremećaja ekspresivnog govora i prognoze za očekivani psihofizički razvoj u granicama normale za uzrast. Tužilac-protivtuženi je 24.08.2015. godine sačinio Plan u postupku adaptacije maloletne VV za usvojiteljsku porodicu, iz kog proizilazi da su posebni ciljevi ishoda da usvojiteljska porodica ima dovoljno informacija o detetu za donošenje odluke da o njemu može adekvatno da se brine: 1) informisanje usvojitelja o zdravstvenom statutusu, karakteristikama, navikama i potrebama deteta – odgovorna osoba – služba voditelj slučaja, savetnik za hraniteljstvo, a vremenski okvir od 24.08.2015. godine do smeštaja deteta i 2) informisanje usvojitelja o detetovoj porodici i razlozima smeštaja – odgovorna osoba voditelj slučaja, a vremenski okvir od 24.08.2015. godine do smeštaja deteta. Postupak uzajamnog prilagođavanja devojčice i usvojiteljske porodice započet je 01.09.2015. godine, pa nakon procene tužioca - protivtuženog da je taj period uspešno protekao doneto je rešenje 21.03.2016. godine, čiji poništaj je predmet ove parnice. U postupku koji je prethodio usvojenju tuženima - protivtužiocima je predočeno da je devojčica od rođenja smeštena u hraniteljsku porodicu, ali ne i da je hraniteljka 03.12.2014. godine na pregledu kod psihologa saopštila da od pre godinu dana kod devojčice postoji niz neadatkivnih obrazaca ponašanja – izražene poteškoće u kontroli osećanja i niska tolerancija na frustacije, bacanje predmeta, vrištanje, šutiranje, samopovređivanje u vidu štipanja, pika (svašta jede) koja postoji od ranije. Period prilagođavanja deteta uspešno je protekao, maloletna VV je porasla i dobila na težini, tuženi - protivtužioci su je vodili kod logopeda i psihologa, govor i komunikativnost su joj poboljšani. Na zahtev tužioca- protivtuženog od 09.12.2015. godine detetu je u Institutu za mentalno zdravlje, Klinici za decu i omladinu otvoren zdravstveni karton. Devojčica je bila prihvaćena od porodice i socijalnog okruženja. Međutim, polaskom u školu manifestovale su se zdravstvene smetnje u vidu slabe zainteresovanosti i nemogućnosti socijalizacije prema odraslima i drugoj deci, ispoljavala je poremećaj u ponašanju u smislu verbalne i fizičke agresije, udarala je druge, skratila je sebi kosu makazama, štipala se po butinama, tukla se sa vršnjacima i pljuvala, krala novac od druge dece, ustajala za vreme časa, ometala nastavu, mučila je životinje, brisala ruke o zid, pokazala je izrazitu sugestibilnost. Predložena je za uključivanje u IOP, te u periodu od 07.03. do 17.03.2017. godine lečena u Institutu za mentalno zdravlje, Klinike za decu i omladinu, koja ustanova joj je 15.09.2017. godine dijagnostikovala granični intelektualni potencijal. Tužena-protivtužilja AA je 24.10.2017. godine podnela tužiocu-protivtuženom molbu da preuzme brigu o devojčici i za nju nađe najbolje rešenje, pošto i pored upornog i kontinuiranog rada sa detetom, uz stalnu podršku i stručne savete lekara dete nije uspelo da se adaptira na porodicu, školu i okolinu. Nakon toga tužilac-protivtuženi je podneo tužbu za lišenje roditeljskog prava tuženih 18.04.2018. godine i izmestio maloletnu VV iz porodice 30.08.2018. godine. Na zahtev tuženima - protivtužiocima je dostavljena pismena dokumentacija o zdravstvenim i socijalnim prilikama porodice maloletne VV, pa su oni 10.11.2018. godine suočeni sa činjenicom da je majka deteta GG na osnovu rešenja nadležnog opštinskog organa svrstana u kategoriju osobe lako mentalno ometene u razvoju, da je završila specijalnu srednju zanatsku školu, da je sklona opštenju sa osobama romske nacionalnosti jer su manje zahtevni, da je baba po majci hronični psihijatrijski bolesnik i lišena poslovne sposobnosti, a deda po majci alkoholičar. Tuženi-protvitužioci su podneli protivtužbu za poništaj usvojenja 10.12.2018. godine.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje drugostepeni sud pobijanu presudu zasniva na odredbama članova 88., 89. i 275. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05, 72/11 i 06/15), kao i članova 3. i 6. Pravilnika o programu pripreme za usvojenje („Službeni glasnik RS“ br. 60/05). Po oceni tog suda tužilac - protvituženi održavao je u zabludi tužene-protivtužioce kao usvojitelje, kako u postupku pripreme za usvojenje, tako i nakon što je usvojenje zasnovano u pogledu bitnih karakteristika maloletnog deteta, odnosno nije ih upoznao sa svim bitnim činjenicama o detetu i porodici deteta, kao relevantnim za donošenje odluke o usvojenju maloletnog deteta. Tuženi-protivtužioci nisu bili upoznati sa specifičnostima psihofizičkog funkcionisanja maloletne VV, odnosno da ona u sferi emocionalnog funkcionisanja manifestuje sklonost impulsivnom reagovanju, burnom reagovanju na frustracije koje uključuje napade besa, neutešan plač, agresivnost prema stvarima, niti činjenicama da je majka maloletnog deteta lice ometeno u razvoju sa psihičkih problemima, baba sa dijagnozom šizofrenije, koji podaci po stručnom mišljenju profesora dr Milice Pejović Milovančević, specijaliste dečje psihijatrije predstavljaju faktor rizika koji treba pratiti. Pošto su tuženi-protivtužioci podneli zahtev i tužilac-protivtuženi im 10.11.2018. godine dostavio traženu dokumentaciju o bitnim karakteristikama maloletnog deteta, rok od godinu dana za poništenje usvojenja počeo je teći tada i nije istekao u vreme podnošenja protivtužbe 10.12.2018. godine. Pošto je usvojenje kao rušljivo prestalo saglasno članovima 106. i 108. Porodičnog zakona, sud odbija kao neosnovan tužbeni zahtev kojim se po članu 81. Porodičnog zakona traži lišenje roditeljskog prava tuženih - protivtužilaca, odnosno po članu 154. tog zakona ustanovljenje obaveze da izdržavaju maloletnu VV.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud utvrdio sve relevantene činjenice od značaja za odluku o postavljenim suprostavljenim zahtevima stranaka.

Suprotno stanovištu revizije, po oceni Vrhovnog suda nije bitna činjenica da li kod maloletne VV postoji nasleđena psihijatriska bolest, već odluku suda opredeljuje postupanje tužioca - protivtuženog u postupku zasnivanja usvojenja, koje činjenice su pravilno utvrđene i ocenjene. Tuženima-protivtužiocima je u toku postupka pripreme za usvojenje predočena medicinska dokumentacija vezana za ograničenje razvoja govora kod maloletnog deteta, ali im nije predočeno niz drugih neadaptivnih obrazaca ponašanja koje je dete ispoljilo od treće godine života, niti su oni informisani o zdravlju detetove porodice i razlozima smeštaja, iako je to predviđao sačinjeni Plan u postupku adaptacije od 24.08.2015. godine. Pri tome, nema podataka da su tuženi – protivtužioci, koji su podneli zahtev za usvojenje zdravog deteta srpske nacionalnosti u postupku pripreme usvojenja upoznati sa činjenicom sklonosti majke deteta da opšti sa Romima, da se otac maloletnog deteta ne zna, a na osnovu nalaza profesora, čija je specijalnost dečja psihijatri zdravstveno stanje porodice majke predstavlja faktor rizika koji treba pratiti.

Prema Porodičnom zakonu usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva (član 88.); usvojenje prestaje poništenjem, ako je ništavo ili rušljivo (član 106. stav 1.); ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost predviđeni ovim zakonom (član 107.); rušljivo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi (član 108.); nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlučuje organ starateljstva (član 109.). Odredbama članova 89. - 98. predviđeni su uslovi za usvojenje koji se tiču opšte podobnosti usvojenika, pa je tako predviđeno da se dete može usvojiti samo uz saglasnost roditelja; da roditelj daje saglasnost za usvojenje sa označavanjem ili bez označavanja usvojitelja; da roditelj može povući saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost; ako je dete pod starateljstvom saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj; sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navršilo deset godina života i koje je sposobno za rasuđivanje. Odredbama članova 99. - 103. predviđeni su uslovi koji se tiču opšte podobnosti usvojitelja i, između ostalog, predviđeno da usvojiti može samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja odnosno usvojioca deteta; da program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Pravilnikom o programu pripreme za usvojenje („Službeni glasnik RS“ br. 18/05) uređuje se Program pripreme za usvojenje (član 1.). Članom 7. tog pravilnika propisano je da cilj koji se postiže obrađivanjem tematske celine „razvoj i potrebe deteta“ jeste sticanje znanja budućih usvojitelja o razvoju i potrebama deteta, kako bi se razvila njihov osetljivost i sposobnost da na razvoj i potrebe deteta adekvatno odgovore. U okviru tematske celine realizuju se sledeći sadržaji i zadaci:...3) proširivanje znanja budućih usvojitelja o postojanju individualnih razlika u razvoju dece; 4) faktori razvoja deteta i razvoj koji ima specifičnosti; 5) sticanje znanja o načinu na koji se mogu umanjiti posledice nepovoljnih ranih iskustava deteta; 6) najbolji interes deteta, šta znači biti dobar roditelj.

Prema članu 275. Porodičnog zakona tužbu za poništenje usvojenja iz razloga navedenih u članu 89. - 103. ovog zakona mogu podneti, između ostalih lica, usvojitelji (stav 1.); lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu za poništenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena (stav 2.).

Iz navedenih odredbi proizilazi da lice koje usvaja u postupku usvojenja podnosi zahtev, a da saglasnost za usvojenje daju roditelji deteta, odnosno staralac deteta i dete - pod zakonom predviđenim uslovima. Usvojitelj ima pravo na tužbu za poništaj usvojenja iz razloga što za zasnivanje usvojenja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, odnosno iz razloga koji usvojenje čine ništavim. U konkretnom slučaju tuženi-protivtužioci, kao lica koja usvajaju nisu bili pripremljeni za usvojenje maloletne VV, pošto im je tužilac–protivtuženi suprotno planu pripreme za usvojenje uskratio mogućnost da steknu znanja o faktorima razvoja deteta, koje je već od treće godine u ponašanju ispoljilo niz specifičnosti na koje je hranitenj ukazivao. Pravo usvojitelja da traži poništaj usvojenja iz ovog razloga nije vezano za rok. Sadržina podnetog zahteva tuženih- protivtužilaca za usvojenje, kao i utvrđeni nedostaci u pripremi usvojitelja u postupku usvojenja vode zaključku da prilikom zasnivanja usvojenja nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za njegovu punovažnost, pa je pravilno usvojen protivtužbeni zahtev.

Iz navedenih razloga, pošto je usvojenje prestalo, neosnovano se tužbom traži lišavanje roditeljskog prava tuženih-protivtužilaca i njihovo obavezivanje da dopirnose dečjem izdržavanju.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković