Tuženi je preko punomoćnika podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka 15.08.2014. godine na osnovu člana 420. stav 1. tačka 9. ZPP (pogrešno se pozivajući na član 426. stav 1. tačka 10. ZPP „Službeni glasnik RS“, br. 72/11), sa obrazloženjem da je pre tridesetak dana u ... sreo VV, estradnog menadžera iz ..., koji je bio prisutan prilikom dogovora stranaka i pred kojim svedokom je tužilac dao odobrenje tuženom da izda kaseta sa pesmama koje interpretira tužilac, te da stoga nije tačno da je tužilac oštećen i da je izdata kaseta bez njegovog znanja, da u toku postupka i posle pravnosnažno okončanog ovog postupka nije bio u mogućnosti da stupi u kontakt sa ovim svedokom, s obzirom da nije znao njegovo prebivalište, adresu i da je slučajno sreo ovog svedoka, koji je tom prilikom potvrdio da ima neposredna saznanja o činjenicama koje su bitne za ovaj spor i spreman je da pred sudom iznese sve ono što je on lično čuo iz razgovora sa strankama, a što bitno može da utiče na ishod ovog postupka. Tuženi je dalje naveo da je svedok dogovora između stranaka bila i sestra tuženog, GG, koja ima neposredna saznanja o isplati novca. Sa napred navedenih razloga predložio je da se dozvoli ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka i izvede dokaz saslušanjem napred navedenih lica u svojstvu svedoka, jer je smatrao da bi izvođenjem dokaza saslušanjem predloženih svedoka za njega mogla biti doneta drugačija i povoljnija odluka, da su isti bili saslušani u toku postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je odbio, kao neosnovan predlog tuženog za ponavljanje postupka, pravilnom primenom člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP.

Članom 422. stav 1. tačka 9. ZPP, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice i dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome je zasnovana odluka koja se predlogom pobija, kao i povreda odredaba parničnog postupka. Ovaj vanredni pravni lek ima za cilj da se u postupku pokrenutim predlogom posle nastupanja pravnosnažnosti nepravilna, odnosno nezakonita sudska odluka ukine, da se ponovo rasprave sporna pitanja i donese pravilna i zakonita odluka. Postupak se može ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze, na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka, da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, što je razlog za ponavljanje postupka koji je propisan napred citiranim članom 422. stav 1. tačka 9. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da razlog koji je tuženi naveo u predlogu ne može biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, s obzirom na to da izjave svedoka ne predstavljaju novu činjenicu, niti novi dokaz na osnovu kojeg bi za tuženog mogla biti doneta povoljnija odluka, budući da su isti mogli biti upotrebljeni odnosno predloženi od strane tuženog u toku ranijeg postupka. Naime, tuženom je omogućeno da aktivno učestvuje u postupku, pružena mu je mogućnost predlaganja dokaznih predloga, pa samim tim i predlaganje da se saslušaju određena lica u svojstvu svedoka, a što sve ukazuje da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka propisani članom 422. stav 1. Tačka 9. ZPP. Navodi tuženog da u toku trajanja postupka, pa i posle pravnosnažnosti presude, nije bio u mogućnosti da stupi u kontakt sa VV, s obzirom da nije znao njegovo prebivalište i adresu, pravilno su cenjeni od strane drugostepenog suda, odnosno da je tuženi tokom postupka mogao predložiti izvođenje dokaza saslušanjem ovog svedoka, iako mu nije bila poznata adresa svedoka, jer u situaciji ukoliko nije poznata adresa svedoka postojala je obaveza suda da se koristi ovlašćenjem iz člana 148. ZPP, koji je važio u vreme vođenja postupka, i kojim je propisano da ako stranka nije sama u mogućnosti da sazna adresu svedoka da će sud nastojati da od nadležnog organa uprave ili na drugi način dobije potrebne podatke, pa je stoga tuženi imao mogućnost da VV predloži tokom postupka, što nije učinio. Takođe, s obzirom da je GG, sestra tuženog, koja je radila u produkciji „DD“ (vlasništvo tuženog), to je izvođene dokaza saslušanjem ovog svedoka tuženi mogao predložiti tokom postupka, te s tim u vezi pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne radi o novom dokazu koji nije mogao biti istaknut tokom trajanja postupka.

S toga su neosnovani navodi revizije da drugostepeni sud odlučujući o predlogu za ponavljanje postupka nije pravilno odlučio i da je zahtev tuženog za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka nepravilno odbijen kao neosnovan.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. ZPP.

Odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova po reviziji, s obzirom da isti nije uspeo u postupku po reviziji, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić