.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1180/2022
10.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Vujošević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 1097 Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 5230/21 od 19.10.2021. godine, na sednici održanoj 10.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj, protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 5230/21 od 19.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 5230/21 od 19.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 6931/21 od 11.05.2021. godine, prvim stavom izreke, odlučeno je da se menja presuda Osnovnog suda u Nišu P 1656/20 od 11.01.2021. godine u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da plaća tužiocu mesečni iznos od 24.482,21 dinara na ime rente od 01.04.2021. godine ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi, svakog 05. u mesecu za prethodni mesec, s tim da dospele a neisplaćene rate isplati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu iznos od 6.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 5230/21 od 19.10.2021. godine delimično je usvojena žalba tužioca i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke navedene prvostepene presude preinačeno tako što je obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 11.250,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti rešenja do isplate, dok je u ostalom delu žalba tužioca odbijena. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za isplatu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Naime, revizijom se pobija odluka koja ne čine glavni zahtev, jer je njome odlučeno o troškovima postupka, čiji obračun se vrši u svakoj parnici pojedinačno, na osnovu advokatske tarife, prema uspehu u sporu, uzimajući u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Budući da se osporava sporedna odluka o procesnom pitanju konkretnog spora, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP.
Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne predstavlja njegovo glavno potraživanje, to revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
