Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće „Panchini“ doo iz Beograda, čiji je punomoćnik advokat Branko Jovanović iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Slobodan Golubović iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 128/15 od 09.11.2017. godine, na sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 128/15 od 09.11.2017. godine, primenom člana 395. ZPP.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 128/15 od 09.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 40617/10 od 03.09.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 325.950,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 06.04.2005. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, a do traženog iznosa od 493.727,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 04.06.1999. godine, do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na dosuđeni iznos od 325.950,33 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 04.06.1999. godine do 06.04.2005. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 381.525,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 128/15 od 09.11.2017. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 40617/10 od 03.09.2014. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 29.03.2005. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 493,727,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 04.06.1999. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na dosuđeni iznos od 411.963,23 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 04.06.1999. godine do 28.03.2005. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 405.610,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je posebno predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, ukazujući na zakonske razloge iz člana 395. ZPP.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R3 51/19 od 05.12.2019. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 395. ZPP, bez bližeg obrazlaganja predloga.

Vrhovni kasacioni sud nije vezan predlogom Apelacionog suda, pa nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog na osnovu člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 25/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20). Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom, a koja se revizijom pobija, je isplata. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovani su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 01.08.2000. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 411.963,23 dinara koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija

dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić