Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnetom tužbom tražila da se tužena obaveže na vraćanje novčanog iznosa, plaćenog na osnovu rešenja o utvrđivanju samodoprinosa koje je tužena donosila za period od januara 2010. zaključno sa decembrom 2014. godine. godine, na osnovu Odluke Skupštine Opštine Bački Petrovac o uvođenju samodoprinosa za područje Mesne zajenice Gložana („Službeni list Bački Petrovac, br. 5/2008), za koju je odlukom Ustavnog suda IUo 93/2011 od 21.03.2013. godine utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem koje je Vrhovni kasacioni sud utvrdio na sednici Građanskog odeljenja od 17.02.2021. godine po pitanju načina otklanjanja štetnih posledica pojedinačnog akta nastalih primenom kasiranog, neustavnog ili nezakonitog opšteg akta. Označeno pravno shvatanje tiče se retroaktivnog dejstva kasatorne odluke Ustavnog suda, kao izuzetka od pravila da takva odluka ima pravno dejstvo samo za ubuduće, koje joj je priznato samo pod uslovima i u postupku propisanim zakonom. To je u Republici Srbiji uređeno odredbama članova 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu, po kojima je podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta obavezujući početni korak ka ostvarenju prava na naknadu štete, a za slučaj da se izmenom tog pojedinačnog akta ne mogu otkloniti štetne posledice, postupak se nastavlja podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica - utvrđivanjem prava na naknadu štete, povraćajem u pređašnje stanje ili na drugi način.

Sledstveno tome, lice kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim primenom zakona ili drugog opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne može se obratiti sudu tužbom za naknadu štete pre nego što pokuša da otkloni štetne posledice neustavnosti i nezakonitosti kasiranog opšteg akta, izmenom pojedinačnog akta od strane njegovog donosioca, a ukoliko to nije moguće - podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica.

Tužilja, nakon donošenja i objavljivanja odluke Ustavnog suda IUo 93/2011 od 21.03.2013. godine, nije od organa tužene tražila izmenu pojedinačnih akata - rešenja o utvrđivanju samodoprinosa, donetih na osnovu odluke jedinice lokalne samouprave za koju je označenom odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, niti je Ustavnom sudu podnosila zahtev za određivanje načina na koji će se otkloniti štetne posledice kasiranog opšteg akta.

Iz navedenog razloga ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 18.678,89 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena odluka, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, ali kako specijalno pravilo iz člana 467. ZPP isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud j odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković