Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, troškove revizijskog postupka je tražio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na način propisan u članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici čija je bračna zajednica trajala od septembra 1992. godine do razvoda, presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P 1189/00 od 05.09.2000. godine. U toku trajanja bračne zajednice stranke su bile u radnom odnosu u ..., i to tužena počev od 01.11.1995. godine a tužilac od 18.12.1989. godine. Tužena je u svojstvu zakupca, po osnovu ugovora o zakupu stana broj ...-...-.../... od 03.12.1996. godine zaključenim sa Javnim preduzećem za stambene usluge u Beogradu kao zakupodavcem, dobila u zakup stan broj ..., u zgradi u ul. ... broj ..., u suterenu zgrade. Navedeni ugovor o zakupu zaključen je na osnovu rešenja Odeljenja za komunalno stambene i građevinske poslove Opštinske uprave Opštine Vračar br. ...-.../... od 21.11.1996. godine. Prema ovom rešenju i ugovoru, zakupac će navedeni stan koristiti zajedno sa članovima porodice, suprugom, ovde tužiocem i sinom. Navedeni stan tužena je otkupila na osnovu ugovora o otkupu stana broj ...-.../..., overenim pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu Ov. .../... od 19.08.1998. godine, i isplatila kupoprodajnu cenu u celosti zaključno sa 26.09.2003. godine preko računa kod banke. Tužena je predmetni stan adaptirala 1998. godine isključivo svojim sredstvima. Tužilac nije živeo u spornom stanu već je stanovao u stanu u ul. ... u ..., nije učestvovao u troškovima stanovanja, otplati kupoprodajne cene stana i njegovoj adaptaciji. Zahtev za otkup predmetnog stana podnela je tužena 05.12.1997. godine i prilikom obračuna kupoprodajne cene uzet je u obzir samo njen radni staž kao podnosioca zahteva, što je na dan obračuna 30.06.1998. godine iznosilo tri godine i uticalo na ukupnu cenu stana u ugovoru o otkupu od 19.08.1998. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan jer je tužena dokazala da tuženi nije imao doprinosa u sticanju zajedničke imovine i da predmetni stan nije stečen radom parničnih stranaka u toku trajanja bračne zajednice, već je stečen kao neuslovan i adaptiran isključivo sredstvima tužene. Za donošenje ovakve odluke, po stavu prvostepenog suda, bilo je od uticaja to što je u dopisu GO Vračar od 29.10.2018. godine navedeno da je prilikom obračuna kupoprodajne cene predmetnog stana uzet u obzir samo staž podnosioca zahteva tužene.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, kada je zauzeo pravno stanovište da predmetni stan ne predstavlja zajedničku imovinu stečenu u toku trajanja braka tužioca i tužene. Po stanovištu drugostepenog suda, predmetni stan je otkupljen u toku trajanja braka parničnih stranaka, na osnovu odredaba Zakona o stanovanju, odnosno po netržišnim uslovima jer je otkupna cena formirana po posebno propisanim elementima, odnosno pod beneficiranim uslovima, te da svojina po ovom osnovu nije stečena radom supružnika tokom trajanja braka već predstavlja transformaciju ličnog prava zakupa, u pravo svojine.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda kojim je utvrdio da pravo svojine na stanu koji je otkupom stekla tužena ulazi u režim zajedničke imovine, saglasno članu 171. stav 1. Porodičnog zakona, te da tužilac može osnovano isticati stvarnopravni zahtev u odnosu na stan koji je predmet parnice, s obzirom da su supružnici zaključenjem ugovora o otkupu stana i otplatom kupoprodajne cene,formirane po posebnim privilegovanim uslovima stekli svojinu na predmetnom stanu, nezavisno od činjenice ko je od supružnika ugovorni nosilac prava zakupa.

Nisu osnovani navodi revizije kojima se ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, odredbu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, s obzirom da drugostepeni sud pravilno zaključuje da u slučaju otkupa stana dobijenog u toku trajanja braka, na cenu otkupa ima uticaj doprinos za stambenu izgradnju izdvajan iz ličnog dohotka supružnika, a da je cena beneficirana – netržišna, te da zbog navedenih specifičnosti otkupa, odnosno sticanja stana, postoji opravdan razlog da se napravi odstupanje od opšteg principa deobe zajedničke imovine predviđene odredbom člana 180. stav 3. Porodičnog zakona, zbog čega nije od presudnog značaja ko je od supružnika obezbedio da se stan dodeli na korišćenje.

Naime, otkupom stana u toku trajanja braka od strane jednog bračnog druga, koji je u ugovoru označen kao zakupac, pod uslovima iz Zakona o stanovanju, pravo na stan ulazi u režim imovine koji su bračni drugovi stekli radom u toku bračne zajednice, koji je njihova zajednička imovina u smislu odredbe člana 171. stav 1 Porodičnog zakona, pri čemu je bez uticaja ko je od bračnih drugova zaključio ugovor o otkupu stana. Činjenica da je tužena 1996. godine zaključila ugovor o zakupu predmetnog stana i tim pravnim poslom odlučeno o stambenom statusu tužene kao zakupca, koji će stan koristiti zajedno sa članovima porodičnog domaćinstva, suprugom, ovde tužiocem i sinom, ukazuje da je tuženoj dodeljen stan i za članove porodičnog domaćinstva – supruga ovde tužioca i sina, imajući u vidu da je nakon ovako stečenog prava zakupa, u svojstvu zakupca tužena otkupila stan, a otkupna cena formirana saglasno posebno beneficiranim uslovima otkupa. Iz navedenih razloga, na stanu koji je stečen na ovakav način supružnici imaju pravo svojine na jednakim udelima (član 180.stav 2 Porodičnog zakona).

Iz navedenih razloga, pravilno je stanovište drugostepenog suda kod ocene da su okolnosti da je tužena otplaćivala rate za predmetni stan i uložila sopstvena sredstva u njegovu adaptaciju, bez uticaja na svojinskopravni zahtev tužioca. Takođe, pravilno je cenjena i činjenica što je prilikom utvrđivanja otkupne cene stana uračunat samo doprinos tužene po osnovu radnog staža u skladu sa odredbom člana 21. stav 1. Zakona o stanovanju („Sl. glasnik RS“, br. 50/92 ... 46/98), te da to ne opravdava izuzimanje predmetnog stana iz režima zajedničke svojine supružnika.

Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane drugostepene presude, revizija je ocenjena neosnovanom.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi povodom izjavljivanja odgovora na reviziju ne spadaju u potrebne troškove za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je zahtev tužioca za naknadu tih troškova revizijskog postupka odbijen kao neosnovan i odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić