Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23-drugi zakon ), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odluke u parnici sa tužbenim zahtevom kao što je ovde zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Predmet tužbenog zahteva je obavezivanje tuženog-protivtužioca da tužiocu-protivtuženom preda u državinu kat. parcele u mzv. ... Brdo upisane u List nepokretnosti .. KO ... na ime tužioca- protivtuženog (bliže navedene u izreci prvostepene presude), dok je predmet protivtužbenog zahteva utvrđenje da je tuženi-protivtužilac vlasnik navedenih kat. parcela po osnovu održaja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetne kat. parcele bile su svojina sada pok. VV, koji je za života raspolagao delom svoje imovine ugovorom o doživotnom izdržavanju u korist svog sina GG (dede tužioca- protivtuženog), čiji predmet nisu bile ovde sporne kat. parcele. Postupak raspravljanja zaostavštine VV (preminuo 1980. godine) prekinut je rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica Despotovac O 1638/10 od 08.06.2011. godine, a na parnicu je upućena praunuka ostavioca DD (majka tužioca) protiv ostalih zakonskih naslednika radi utvrđenja prava svojine na preostaloj zaostavštini (koju je činilo pravo svojine na ovde spornim kat. parcelama). Presudom Osnovnog suda u Despotovcu P 1832/11 od 26.02.2015. godine, utvrđeno je pravo svojine majke tužioca na predmetnim kat. parcelama po osnovu održaja. Nakon pravnosnažnosti navedene presude, majka tužioca prenela je tužiocu-protivtuženom ugovorom o poklonu pravo svojine na navedenim parcelama, koji je ovo svoje pravo upisao u javne knjige. Tuženi-protivtužilac se nalazio u državini predmetnih parcela jer je sada pok. GG (deda tužioca-protivtuženog po majci) sa tuženim- protivtužiocem 1995. godine zaključio pismeni ugovor o kupoprodaji njive i voćnjaka u površini od 1 ha, postojećih na mestu zv. ... Brdo, za koju imovinu mu je tuženi-protivtužilac isplatio kupoprodajnu cenu i bio uveden u posed, čiji predmet nisu bile ovde sporne kat. parcele. Na osnovu presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Despotovcu P 807/96 od 30.10.1996. godine, GG priznao je ovde tuženom-protivtužiocu pravo svojine na osnovu kupoprodaje nepokretnosti u površini od 01.01,73 ha, među kojima nisu bile ovde sporne kat. parcele. U vreme kada je 1995. godine zaključen navedeni ugovor o kupoprodaji (1995. godine) sporne parcele nisu bile upisane na prodavca GG, već na njegovog oca VV. Tuženi- protivtužilac je podneo tužbu protiv majke tužioca DD dana 10.03.2014. godine radi utvrđenja da je vlasnik ovde spornih parcela, ali je ta parnica (P 246/14) prekinuta do pravnosnažnog okončanja parnice P 1832/11.

Polazeći o utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac-protivtuženi kao zemljišno-knjižni vlasnik predmetnih kat. parcela na osnovu ugovora o poklonu i upisa u list nepokretnosti .. KO ... osnovano od tuženog- protivtužioca kao držaoca navedenih kat. parcela bez pravnog osnova potražuje njihovu predaju u državinu na osnovu člana 37. stavovi 1. i 2. u vezi člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, te da tuženi-protivtužilac nije bio savestan držalac navedenih kat. parcela u smislu članova 28. stav 2. i 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa jer je od 1996. godine znao da navedene kat. parcele nisu u svojini lica od kojih je kupio, tako da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tuženog-protivtužioca održajem na ovim parcelama.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja, date razloge osnovanosti tužbenog zahteva i neosnovanosti protivtužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (koji se odnosi na sticanje prava svojine po osnovu održaja), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku primenom relevantnog materijalnog prava u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u pogledu sticanja svojine održajem.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.07.2016. godine radi predaje u državinu, a vrednost predmeta spora iznosi 50.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 26.12.2016. godine radi utvrđenja prava svojine iznosi 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković