Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5726/19 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P 2521/16 od 21.09.2017. godine, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je povređeno njegovo pravo na nužni deo i da se vrši redukcija ugovora o poklonu overenog kod Opštinskog suda u Velikoj Plani pod br. Ov 5274/3, dana 11.12.2003. godine, koji su zaključili tuženi i njegova majka pok. VV, biv. iz ..., a koji se odnosi na nepokretnosti, gore navedene, sa udelom od 1/4 navedenih nepokretnosti u korist tužioca i da se obaveže tuženi da to prizna, te da tužilac u ostavinskom postupku kod tog suda u predmetu O 2393/12 bude proglašen za naslednika sa udelom od 1/4 na navedenim nepokretnostima. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži Službi za katastar nepokretnosti ... da izvrši upis zabeležbe postojanja parnice koja se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P 2125/16, gde je tužilac AA iz ... protiv tuženog BB iz ..., tražio redukciju ugovora o poklonu koji je zaključila njegova majka pok. VV, sa tuženim BB pod br. Ov 5254/03, dana 11.12.2003. godine, važećeg do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. uvezi člana 403. stav 2. tačka 2.Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su braća, a njihova majka, pokojna VV je, u svojstvu poklonodavca, ugovorom o poklonu overenom pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani pod br. Ov 5274/03 dana 11.12.2003. godine, poklonila tuženom nepokretnosti, koje je stekla na osnovu vansudskog poravnanja, zaključenog sa pok. suprugom GG, pod br. Ov 1272/97, dana 15.08.1997. godine. Poklonodavac je preminula dana 10.02.2006. godine, a postupak raspravljanja njene zaostavštine pokrenut je u predmetu Opštinskog suda u Velikoj Plani O 244/06. Taj postupak je prekinut radi utvrđenja tekovine ostavilje u imovini njenog pok. supruga, GG, u parnici vođenoj pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P 702/2010. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu P 702/2010 od 17.06.2010. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB iz ... kojim je tražio da se poništi ugovor o poklonu nepokretnosti overen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani pod br. I Ov.br. 1108/97, dana 14.07.1997. godine, između sada pokojnog GG, biv.iz ..., kao poklonodavca i tuženog AA iz ..., poklonoprimca, zbog nepostojanja poslovne sposobnosti na strani pok. GG za zaključenje tog ugovora, a odbijen je, kao neosnovan i eventualni tužbeni zahtev BB iz ... kojim je tražio da se utvrdi da je on po osnovu sticanja u porodičnoj-ekonomskoj zajednici sa tuženim AA i sada pok. GG i VV svi iz ..., suvlasnik sa udelom od 1/4 na k.p. br. ... - zgrada i voćnjak od 19,53 ara, upisana u ZKUL ... KO ..., tako da ugovor o poklonu nepokretnosti overen od strane Opštinskog suda u Velikoj Plani pod br. I Ov.br. 1108/97 od 14.07.1997. godine, između sada pok. GG, biv. iz ..., kao poklonodavca i AA iz ..., kao poklonoprimca, u tom delu neće proizvoditi pravno dejstvo. Po okončanju navedene parnice, ponovo je, dana 04.10.2012. godine, pokrenut postupak raspravljanja zaostavštine pok. VV, biv. iz ... . U tom postupku tuženi je osporio predmetni ugovor o poklonu zaključen između tuženog i njihove pok. majke, ističući da je, tim ugovorom, povređen njegov nužni nasledni deo, pa je ostavinski sud, rešenjem od 13.11.2012. godine, prekinuo ostavinski postupak i uputio je tužioca na pokretanje ove parnice. Tužilac je tužbu sudu u ovoj parnici podneo dana 08.01.2013. godine.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio i utvrdio da je predmetnim ugovorom o poklonu, povređeno njegovo pravo na nužni nasledni deo na zaostavštini pok. majke parničnih stranaka, a koja je bila njena posebna imovina.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, jer je zaključio da je pravo koje je predmet zaštite u ovoj parnici tužiocu prestalo pre podnošenja tužbe, shodno odredbi člana 59. stav 2. Zakona o nasleđivanju, pošto je ostavilja preminula dana 10.02.2006. godine, a tužilac tužbu radi vraćanja poklona zbog povrede nužnog dela sudu podneo dana 08.01.2013. godine.

Vrhovni kasacioni smatra da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva tužioca, kao neosnovanog.

Odredbom člana 59.stav 2. Zakona o nasleđivanju, propisano je da vraćanje poklona može da se zahteva u roku od tri godine od smrti ostaviočeve, u slučaju ako je nužni deo stvarno pravo.

Rok za ostvarenje prava na nužni deo je materijalno-pravne i zastarne prirode, što znači da ostavinski ili parnični sud ne vode po službenoj dužnosti računa da li je taj rok istekao, već samo po prigovoru zainteresovane strane. U konkretnom slučaju, tuženi je, u odgovoru na tužbu od 17.04.2013. godine, istakao prigovor zastarelosti, shodno gore citiranoj odredbi Zakona. Zastarni karakter rokova za vraćanje poklona proizvodi posledicu da se na rokove za ostvarenje prava na nužni deo shodno primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, o zastoju i prekidu zastarelosti. Zastarelost se prekida čim nužni naslednik u ostavinskom postupku istakne zahtev za nužni deo. Tužilac je zahtev za nasledni deo u odnosu na predmetni ugovor o poklonu istakao pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu O 2393/12 dana 13.11.2012. godine. Pošto je ostavilja preminula dana 10.02.2006. godine, sledi da je tada već protekao rok za vraćanje poklona, propisan odredbom člana 59. stav 2. Zakona o nasleđivanju. Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, shodno odredbi člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa pošto se tuženi, kao dužnik, pozvao na zastarelost, shodno odredbi člana 360. stav 3. istog Zakona, sledi da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je rok zastarevanja vraćanja poklona prekinut trajanjem parnice P 790/02 i da je ponovo počeo da teče nakon što je ta parnica pravnosnažno okončana presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 13989/10 od 27.07.2012. godine, kojom je odbijena, kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Velikoj Plani P 702/2010 od 17.06.2010. godine. Parnica vođena pred Osnovnim sudom u Smederevu, Sudska jedinica u Velikoj Plani I P 702/2010, za predmet ima ugovor o poklonu nepokretnosti overen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani pod br. I Ov.br. 1108/97 od 14.07.1997. godine, koji je zaključen između sada pok. GG, biv. iz ..., oca parničnih stranaka, kao poklonodavca i AA iz ... (ovde tužioca), kao poklonoprimca, a u toj parnici tužilac je BB iz ...(ovde tuženi).

Odredbom člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđenja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Gore navedena parnica nema za predmet isti ugovor o poklonu kao ova parnica i nije pokrenuta po tužbi tužioca AA iz ..., koji je u toj parnici tuženi. Pri tom, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena, shodno odredbi člana 389.stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, što je ovde slučaj. Dakle, nije bilo prekida zastarevanja, imajući u vidu da je tužilac, kao nužni naslednik, u ostavinskom postupku iza svoje pok. majke, osporio punovažnost predmetnog ugovora, pozivajući se na povređeno pravo na nužni nasledni deo, tek dana 13.11.2012. godine, kada je njegovo potraživanje, po tom osnovu, već bilo zastarelo, pošto je od smrti ostavioca (poklonodavca), prošlo više od tri godine.

Iz tih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, pa je odluka kao u izreci ove presude doneta u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić