.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1185/2020
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr 566/19 od 03.10.2019. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr 566/19 od 03.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr 566/19 od 03.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P rr 293/18 od 04.10.2018. godine, koja je ispravljena rešenjima istog suda od 08.04.2019. i 24.07.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 240.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preko dosuđenog iznosa tužbeni zahtev je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž rr 566/19 od 03.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2018. godine do isplate, dok je u preostalom delu za iznos od 190.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2018. godine pa do isplate, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjima tog suda od 08.04.2019. i 24.07.2019. godine u stavu drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj isplati 12.000,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka, a stavom četvrtim izreke, odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka o tužbenom zahtevu doneta je uz primenu materijanog prava koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Odluka o visini naknade u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, što znači da različita visina dosuđene naknade ne predstavlja neujednačenu sudsku praksu.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je 01.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 290.000,00 dinara.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom odlukom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužilje nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
