Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma i isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1025/22 od 09.05.2022. godine, u sednici održanoj 05.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1025/22 od 09.05.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1025/22 od 09.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2743/17 od 16.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o stvarnoj nenadležnosti Osnovnog suda u Vranju za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je apsolutno ništav Sporazum o naknadi broj 465-1110/11-07 od 21.11.2011. godine, zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja, među parničnim strankama, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku, te da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište pa do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište po Sporazumu o naknadi broj 465-1110/11-07 od 21.11.2011. godine, za njihov suvlasnički udeo za katastarsku parcelu broj .., površine 1115 m2, upisane u LN br. .. KO Vranje 1 isplati i to: tužiocu AA iz ... za njegov suvalsnički udeo od ¼, iznos od 161.675,00 dinara i tužiocu BB iz ... za njegov suvlasnički udeo od ¼, iznos od 161.675,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.03.2022. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati 177.409,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1025/22 od 09.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, usvajajućem delu stava trećem izreke i stavu četvrtom i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti Sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište zaključenog između tužilaca i tuženog i isplata tužiocima razlike isplaćene i pripadajuće naknade zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta, a odlukama nižestepenih sudova odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, po pitanju utvrđivanja ništavosti predmetnog sporazuma i potraživanja razlike novčane naknade za ekproprisanu nepokretnost nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, u skladu je sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pri tom, odluke sudova priložene uz reviziju, kojima tuženi ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja ništavosti i isplate razlike naknade za eksproprisanu nepokretnost podneta je dana 07.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, jre oni nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP iznosi 161.775,00 dinara. Postupak je sproveden po pravilima iz glave XXXIII Zakona o parničnom postupku, koja se odnosi na postupak u sporovima male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić