U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Božidar Vukašinović advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ... čiji je punomoćnik Vojislav Videnović, advokat iz ..., radi svojine po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1452/15 od 18.02.2016. godine, u sednici održanoj 28.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1452/15 od 18.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 125/14 od 08.07.2015. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da su, po osnovu izgradnje i sticanja u zajednici, tužioci vlasnici spratnog dela i suvlasnici sa ukupno 70% prizemnog dela nove porodične stambene zgrade, koja se sastoji od prizemlja i sprata, površine u osnovi 38 kvadratnih metara, u ..., u ulici ... broj ..., na kp br. ... površine 0.01,50 hektara KO ..., kao i nosioci prava korišćenja parcele, a tuženi je obavezan da im ova prava prizna i trpi da ih tužioci upišu kod Službe za katastar nepokretnosti u ..., dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci, po osnovu izgradnje, isključivi vlasnici prizemnog dela navedenog objekta. U drugom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca prvog reda i utvrđeno da je, po osnovu nasleđa, vlasnik polovine stare porodične stambene zgrade površine 43 kvadratna metra i pomoćnog stambenog objekta u nastavku površine 18 kvadratnih metara (sve ukupne površine 61 kvadratni metar), na kp br. ... KO ..., sa pravom korišćenja parcele, pa je tuženi obavezan da mu ovo pravo prizna. U trećem stavu izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se prema tužiocima utvrdi da je tuženi, po osnovu izgradnje, sporazuma o deobi i održaja, vlasnik stare porodične zgrade površine 43 kvadratna metra, objekta u nastavku površine 18 kvadratnih metara, kao i jedne sobe i kupatila sa WC-om u nastavku, te ostave za drva površine 15 kvadratnih metara, sve na kp br. ... KO ... i nosilac prava korišćenja polovine parcele, kao neosnovan. U četvrtom stavu izreke, usvojen je eventualni protivtužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tuženi, po osnovu nasleđa, vlasnik polovine stare porodične zgrade koja počinje od ulice ... do novoizgrađenog objekta, ukupne površine 61 kvadratni metar, na kp br. ... KO ... i nosilac prava korišćenja polovine parcele, što je tužilac prvog reda dužan da prizna. U petom stavu izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se prema tužiocima utvrdi da je tuženi, po osnovu izgradnje, vlasnik polovine nove porodične stambene zgrade i nosilac prava korišćenja polovine parcele, kao neosnovan. U šestom stavu izreke, delimično je usvojen eventualni protivtužbeni zahtev, pa je prema tužiocima utvrđeno da je tuženi, po osnovu zajedničkog sticanja, vlasnik 30% prizemlja nove porodične stambene zgrade i nosilac prava korišćenja polovine parcele, dok je u preostalom delu - za 40% spratnog dela i do traženog udela od 40% (preko dosuđenih 30%) prizemlja nove porodične stambene zgrade, protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. U sedmom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1452/15 od 18.02.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijene su kao neosnovane žalba tužilaca i žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom, petom i sedmom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u drugom i trećem stavu izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prvog reda da se utvrdi da je, po osnovu nasleđa, vlasnik polovine stare porodične stambene zgrade površine 43 kvadratna metra i pomoćnog stambenog objekta u nastavku ove porodične zgrade koji ima površinu 18 kvadratnih metara, sve ukupne površine 61 kvadratni metar, na kp br. ... KO ..., sa pravom korišćenja parcele, te da se tuženi obaveže da mu ovo pravo prizna, a usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog, pa je utvrđeno da je tuženi, po osnovu izgradnje, sporazuma o deobi i održaja, vlasnik stare porodične zgrade površine 43 kvadratna metra, objekta u nastavku površine 18 kvadratnih metara, zatim jedne sobe i kupatila sa WC-om u nastavku, te ostave za drva površine 15 kvadratnih metara, sve na kp br. ... KO ... i nosilac prava korišćenja polovine parcele, pa je naloženo tužiocima da mu ova prava priznaju i trpe da ih upiše. Takođe je ukinuta prvostepena presuda u četvrtom stavu izreke.

Protiv navedene drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 403. stav 2. tačka 3 i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su rođena braća, a tužilja je tužiočeva supruga. Otac tužioca i tuženog GG je, sa suprugom DD, 1963. godine, novcem od prethodno prodate kuće, kupio kuću u ulici ... br. ... u .... U periodu od 1966. do 1968. godine, tužilac i tuženi su, sa roditeljima, kuću adaptirali i renovirali. Ova stara kuća je prizemna i kupatilo u njoj nije izgrađeno. Tužilac je zaključio brak sa tužiljom 1968 godine. U toku 1970. godine, tužilac je od roditelja dobio saglasnost za gradnju kuće na mestu stare šupe i poljskog vc-a, pa je gradnja započeta 1972. godine. Sva potrebna odobrenja za gradnju nove kuće su glasila na GG. U vreme izgradnje nove kuće tužioci su bili zaposleni; tužilja je uložila novac od prodaje parcele koji je dobila u miraz u gradnju te kuće, a tužilac je podigao i stambeni kredit za izgradnju iste. Roditelji tužioca i tuženog, kao i tuženi, pomagali su u gradnji kuće i novčano i svojim radom. Nova kuća se sastoji od prizemlja i sprata, a u prizemlju, pored soba, postoji i kupatilo. Prilikom izgradnje je spojena sa starom kućom, tako da čine funkcionalnu celinu, dok za ulazak u spratni deo postoji posebno spoljno stepenište, pa unutar nove kuće ne postoji veza između prizemlja i sprata. GG je preminuo 2005. godine, a 2006. godine je sproveden ostavinski postupak iza njegove smrti. Zaostavštinu pokojnog GG su predstavljale nepokretnosti na kp br. ... ..., sada u ulici ... broj ... u ... i to zgrade u površini 90 kvadratnih metara, sa dvorištem u površini 60 kvadratnih metara, odnosno ukupne površine 0.01,50 hektara. Tužilac i tuženi su oglašeni za naslednike na zaostavštini sa jednakim udelima, a njihova majka je zadržala pravo doživotnog plodouživanja na nepokretnostima koje su predstavljale zaostavštinu. Majka tužioca i tuženog, kao i tuženi su, za stanovanje, koristili staru kuću i deo prizemlja nove kuće, i to jednu sobu i kupatilo. Tužioci koriste sprat i ostatak prizemlja nove kuće. U toku ovog parničnog postupka preminula je i DD.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka drugostepenog suda.

Odredbom člana 195. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Za sticanje imovine u porodičnoj zajednici potrebno je postojanje ekonomske zajednice i zajedničko sticanje imovine u njoj, i samo u tom slučaju, članovi porodične zajednice polažu pravo na deo tako stečene imovine, dok veličina svojinskog udela u zajednički stečenoj imovini zavisi od vrednosti uloženog rada u sticanju i očuvanju imovine, bilo da je rad obavljen unutar domaćinstva na postojećoj imovini, ili van domaćinstva, tako da su ostvareni prihodi unošeni u zajednicu, kao i od prihoda od posebne imovine pojedinih članova domaćinstva, koji se pojavljuju kao rezultat korišćenja te imovine, pored vrednosti uloženog rada.

U konkretnom slučaju, staru kuću su kupili roditelji tužioca i tuženog, i to novcem dobijenim od prodaje kuće koju su prethodno prodali, a tužilac i tuženi su učestvovali u njenom adaptiranju i renoviranju. Nova kuća je građena za tužioce i to njihovim sredstvima, ali su u izgradnji iste učestvovali i roditelji tužioca i tuženog, kao i tuženi. Kada je građena nova kuća, stranke su sa roditeljima tužioca i tuženog, živele u široj porodičnoj i ekonomskoj zajednici. Odluka o gradnji nove kuće doneta je zajednički i to tako da je tužiocu odobreno da na mesto stare šupe podigne novu kuću da bi je gradio za sebe i to na očev predlog, kako bi tu živeli zajedno i zajedno gradili, što su tužioci prihvatili. Tužioci su koristili stambene kredite, pozajmljivali su se i kod prijatelja i sva novčana sredstva su uložili u gradnju u kojoj su učestvovali i radom. Sprat nove kuće građen je za tužioce, dok su deo prizemlja nove kuće, i to jednu sobu i kupatilo, koristili majka tužioca i tuženog, kao i tuženi. Navedene objekte stranke su zajednički gradile i adaptirale, pa ovi objekti predstavljaju njihovu zajedničku imovinu, po osnovu izgradnje, adaptacije i nasleđa. Pre sprovođenja ostavinskog postupka iza pokojnog GG, postignut je dogovor između tužioca, tuženog i njihove majke, da ona ima pravo plodouživanja na predmetnoj nepokretnosti i to tako da joj tužioci ne brane korišćenje prizemnog dela novog objekta koji predstavlja funkcionalnu celinu sa starim objektom.

Kod takvog stanja stvari pravilan je zaključak, izražen u pobijanoj presudi, da je postignut dogovor između stranaka i roditelja da tužioci koriste sprat i deo prizemlja nove kuće, a da tuženi koristi prizemni deo nove kuće koji je funkcionalno povezan sa starom kućom i staru kuću, pa da su na taj način, usmenim sporazumom, stranke sa svojim roditeljima izvršile deobu suvlasničke imovine, kao i da postojanje deobe proizilazi i iz načina korišćenja realnih delova suvlasničke nepokretnosti od strane suvlasnika u dužem vremenskom periodu, te da je tuženi, po osnovu izgradnje, sporazuma o deobi i održaja, vlasnik stare kuće i opisanog dela nove kuće. Pri tom je za svoju odluku drugostepeni sud dao jasne i potpune razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, zbog čega su suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić