.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1190/2021
15.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Cvetojević advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG oboje iz ..., čiji je punomoćnik Dušica Lepojević advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2632/19 od 15.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2632/19 od 15.10.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2632/19 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 1079/17 od 12.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu nasleđa i zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od ½ na staroj stambenoj zgradi ukupne površine 108,50m² na parcelama .. i .. obe KO ... i sa istim udelom ima pravo svojine na obe parcele na kojima se taj objekat nalazi, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od ¼ istoj staroj stambenoj zgradi i na obe parcele na kojima se taj objekat nalazi, a tuženi obavežu na predaju pripadajućih delova koje će tužioci izdvojiti putem deobe i na osnovu ove presude uknjižiti se kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu nasleđa i zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 4/8 na novom stambenom objektu površine 310,31m² na parcelama .. i .. KO ... i sa tim udelima pravo svojine na označenim parcelama, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 3/8 na istom stambenom objektu i označenim parcelama, a tuženi obavežu da im predaju pripadajuće delove koje će tužioci izdvojiti putem deobe i na osnovu ove presude uknjižiti se kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu nasleđa i zajedničkog sticanja ima pravo svojine sa udelom od 4/8 na ekonomskom objektu – senjaku površine 79,50m² na parcelama .. i .. obe KO ... i sa istim udelom pravo svojine na označenim parcelama, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 3/8 na istom ekonomskom objektu i označenim parcelama, a tuženi obavežu da im pripadajuće delove predaju koje će tužioci izdvojiti putem deobe i na osnovu ove presude se uknjižiti kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 4/8, a tužilja BB sa udelom od 3/8 na ekonomskom objektu – štali površine 103,15m² na parcelama .. i .. KO ... i sa tim udelima pravo svojine na označenim parcelama, a tuženi obavežu da im predaju pripadajuće delove koje će tužioci izdvojiti putem deobe i na osnovu presude uknjižiti se kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu nasleđa i zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 4/8 na ekonomskom objektu – košu sa nadstrešnicom površine 55,95m² na parceli .. KO ... i sa tim udelom pravo svojine na označenoj parceli, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 3/8 na navedenom objektu i označenoj parceli, a tuženi obavežu da im predaju pripadajuće delove koje će tužioci izdvojiti putem deobe i na osnovu presude se uknjižiti kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu nasleđa i zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 4/8 na stambeno-ekonomskom objektu površine 122,78m² na parceli .. KO ... i sa tim udelom pravo svojine na označenoj parceli, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 3/8 na navedenom objektu i označenoj parceli, a tuženi obavežu da tužiocima predaju delove koji će oni izdvojiti putem deobe i na osnovu ove presude uknjižiti se kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom osmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu nasleđa i zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 4/8 na ekonomskom objektu – garaži sa svinjcem površine 116,16m² na parceli .. KO ... i sa tim udelom pravo svojine na označenoj parceli, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 3/8 na navedenom objektu i označenoj parceli, a tuženi obavežu da im predaju delove koji pripadaju tužiocima i koji će oni izdvojiti putem deobe i na osnovu ove presude uknjižiti se kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom devetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da tužilac AA po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 4/8 na ekonomskom objektu – ostavi površine 71,87m² na parceli .. KO ... i pravo svojine sa istim udelom na označenoj parceli, a tužilja BB po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima ima pravo svojine sa udelom od 3/8 na navedenom objektu i označenoj parceli, a tuženi obavežu da tužiocima predaju pripadajuće delove koji će se izdvojiti putem deobe i tužioci na osnovu ove presude uknjižiti kao vlasnici tih delova kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Stavom desetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima imaju pravo svojine sa udelom od po 3/7 na pokretnim stvarima navedenim u tom stavu izreke, i da se tuženi obavežu da im te delove označenih pokretnih stvari putem deobe izdvoje i predaju u svojinu i državinu. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da po osnovu zajedničkog sticanja sa tuženima imaju pravo svojine sa udelom od po 3/7 na pokretnim stvarima koje nisu individualno određene a koje su tražene tužbenim zahtevom, stavom III od rednog broja 1 do rednog broja 83. Stavom dvanaestim izreke, obavezani su tužioci da na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate tuženima iznos od 339.500,00 dinara u roku od 15 dana.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi su dali odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana i tužioci obavežu da im nadoknade troškove postupka povodom tog pravnog leka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 3. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, jer je sud nadležan da odlučuje u imovinskopravnom sporu za utvrđenje prava svojine po osnovu nasleđa i sticanja u porodičnoj zajednici. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačaka 9. i 12. stava 2. navedenog člana, na koje tužioci ukazuju revizijom, nisu zakonski razlozi za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Nisu osnovani navodi revidenata o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku, jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio pravila o dokazivanju i teretu dokazivanja.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA živeo je u domaćinstvu sa roditeljima – ocem DD (umro tokom 2007. godine), majkom ĐĐ (umrla tokom 2015. godine) i dedom i babom po ocu – EE (umro tokom 2000. godine) i ŽŽ (umrla tokom 1990. ili 1991. godine). Domaćinstvo u kojem je tužilac živeo imalo je oko 10 hektara obradive zemlje u svojini tužiočevog dede po ocu. U braku sa prvom suprugom ZZ (razveden tokom 1984. godine), koja je po udaji za tužioca došla u njegovo domaćinstvo, rođena su dva sina – tuženi VV(rođen 1966. godine) i II (rođen 1967. godine). Tužiočev sin II je domaćinstvo napustio nakon ženidbe, tokom 1987. godine. Tužena GG je u ovo domaćinstvo došla tokom 1989. godine, udajom za tuženog VV. Tužilac je do odlaska u inostranstvo, krajem 70-tih – početkom 80-tih godina prošlog veka radio u zemljoradničkoj zadruzi. Sa tužiljom BB živi u zajednici od 1982. godine. Oboje su živeli i radili u inostranstvu. U inostranstvu je izvesno vreme, kao sezonski radnik, radio i tužiočev otac DD a godinu dana u inostranstvu proveo je i tuženi VV. Na parcelama .. i .. KO ... postoje dva stambena objekta – nova i stara kuća i ekonomski objekti – štala, ostava i senjak, a na parceli .. u istoj katastarskoj opštini nalaze se četiri objekta: stambeno-ekonomski objekat, koš sa nadstrešnicom, garaža sa svinjcem i ostave. Objekti na označenim parcelama identifikovani su po dimenzijama i površini u nalazu veštaka građevinske struke od 27.05.2013. godine, kojim je utvrđena njihova tržišna vrednost i tržišna vrednost zemljišta na kojem se nalaze. Objekti na parceli .. KO ... sagrađeni su 70-tih godina prošlog veka pre odlaska tužioca u inostranstvo, u vreme kada je on bio u braku sa prethodnom suprugom. I stara kuća na parcelama .. i .. KO ... sagrađena je tokom 1962-1963. godine, pre zaključenja braka tužilaca, dok su ostali objekti građeni nakon toga. Tužilac je u postupku raspravljanja očeve zaostavštine dao naslednu izjavu o prihvatanju naslednog dela i njegovom ustupanju majci – ostaviočevoj supruzi JJ, koja je zato oglašena za jedinog naslednika celokupne zaostavštine. Nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju inicirano je raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca, parcela .., .. i .. sve KO ... i tužilac upućen na parnicu radi utvrđenja svog naslednog udela. Ugovorom o doživotnom izdržavanju R3 190/2000 i aneksima tog ugovora R3 520/10 i R3 85/11 zaključenim sa tuženim VV, sada pokojna JJ je raspolagala parcelama .. i .. KO ..., a to je učinila i sudskim zaveštanjem od 18.02.2013. godine kojim je tuženom VV ostavila u nasleđe i parcelu .. u označenoj katastarskoj opštini.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ali i pravila o teretu dokazivanja odlučio o zahtevima tužilaca.
Odredbom člana 195. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su zajedno sa supružnicima, odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici, predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Prema toj odredbi, članovima porodice u smislu stava 1. smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supružnika, odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njima žive (stav 2), a na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe tog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbi članova 176. stav 2. i 180. stav 2. Porodičnog zakona (stav 3).
Tužilja BB nije bila član porodične zajednice u vreme kada su građeni objekti na parceli .. KO ... i stara kuća na parcelama .. i .. u toj katastarskoj opštini, pa zato ne može osnovano tražiti svojinski udeo na toj imovini po osnovu sticanja u zajednici. U vreme kada je ta imovina sticana tužilac AA bio je u braku sa prethodnom suprugom ZZ. Tužilja BB nije dokazala da je nakon zaključenja braka i dolaska u porodično domaćinstvo tužioca AA došlo do znatnijeg uvećanja vrednosti označenih objekata usled kojih bi ona imala pravo na svojinski udeo na njima po osnovu zajedničkog sticanja u porodičnoj zajednici. Okolnost da je tužilja, kako tvrdi tužilac AA, isplatila udeo njegove prethodne supruge u sticanju označene imovine ne može biti osnov sticanja prava svojine već osnov za obligaciono pravni zahtev tužilje BB u odnosu na lica umesto kojih je tu obavezu izvršila. Naime, iz spisa proizlazi da su tužilac i sada pokojni ĐĐ, EE, DD i JJ sudskim poravnanjem P 1104/82 od 10.11.1989. godine bili obavezani da tužilji u tom sporu ZZ solidarno isplate određeni novčani iznos na ime njenog udela u imovini stečenoj dok je bila u braku sa tužiocem AA i porodičnoj zajednici.
Objekti sagrađeni na parceli .. KO ... i stara kuća na parceli .. i .. u istoj katastarskoj opštini stečeni su u porodičnoj zajednici koju su činili tužilac, njegovi roditelji i deda i baba, pri čemu je stara kuća sagrađena u vreme kada je tužilac (rođen 1949. godine) bio dete uzrasta od 13-14. godina. Ostali objekti sticani su po zaključenju braka tužilaca i dolasku tužilje BB u tužiočevo domaćinstvo. Drugostepeni sud je izveo pravilan zaključak o postojanju porodične zajednice u kojoj su tužioci živeli i radili u inostranstvu, a ostali članovi porodice ostali na imanju i bavili se poljoprivredom. Međutim, pravilan je i zaključak tog suda da se na osnovu predloženih i izvedenih dokaza ne može pouzdano utvrditi obim učešća svakog člana porodice u sticanju imovine koja je predmet spora. Sporna imovina sticana je u dužem vremenskom periodu, od detinjstva tužioca, a u njenom sticanju učestvovalo je više lica. Iz predloženih i izvedenih dokaza ne mogu se utvrditi činjenice bitne za odluku o udelima svakog od članova porodice u sticanju predmetne imovine. Iz iskaza tužioca ne može se utvrditi ni koliko su bili njihovi prihodi – zarada koju su ostvarivali radom u inostranstvu i obim sa kojim su od ostvarenih zarada mogli doprinositi sticanju, a njihovi iskazi su u protivrečnosti i sa nekim radnjama koje su preduzimali – tužilja BB je podnela posebnu tužbu protiv ovde tužioca AA za deobu zajedničke imovine u kojoj je, između ostalog, navela da tužilac izvesno vreme koje je proveo u inostranstvu nije radio. S obzirom da se na osnovu izvedenih dokaza ne može utvrditi udeo tužilaca u sticanju predmetne imovine, a ni udeo ostalih članova porodice u njenom sticanju, ne može se utvrditi ni nasledni udeo tužioca AA koji je on u podnetoj tužbi iskazao jedinstvenim idealnim udelom po oba osnova sticanja – nasleđa i sticanja u porodičnoj zajednici. Iz istih razloga, nije moguće utvrditi ni udeo tužilaca u sticanju pokretnih stvari nabrojanih u tužbi.
Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revidenata da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, kao ni navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženih za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
