Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 127/24 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba maloletnih tužilaca, žalba tuženog odbijena, preinačeno rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, tako što su troškovi postupka povećani na iznos od 229.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da maloletnim tužiocima na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 40.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u obavezujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) i 205. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05...6/15), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 7. i 8. istog zakona, na koju se sadržinom revizije ukazuje. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Revizijom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija, u skladu sa članom 407. stav 1. tačka 1-3. ZPP, ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zakonska zastupnica maloletnih tužilaca, majka VV, i tuženi zaključili su brak ...2015. godine. U toku trajanja braka, mal. AA rođen je ...2015. godine, a mal. BB rođen je ....2017. godine. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 913/17 od 21.06.2017. godine, razveden je brak između majke maloletnih tužilaca i tuženog i maloletna deca poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća iznos od po 12.000,00 dinara i određen način održavanja ličnih odnosa između oca i dece. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 711/18 od 03.09.2018. godine, izmenjena je presuda istog suda P2 913/17 od 21.06.2017. godine, u delu koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa između oca i maloletne dece. Maloletni tužilac AA u vreme donošenja prethodne presude od 21.06.2017. godine, imao je 2 godine, a sada ima 8 godina i pohađa drugi razred Osnovne škole „DD“. Boravak u školi mesečno iznosi 5.500,00 dinara, užina oko 2.500,00 dinara, časovi engleskog jezika 3.000,00 dinara, a udžbenici za drugi razred osnovne škole 10.107,00 dinara. Troškovi povodom poklona učiteljicama za 8. mart iznosili su 2.500,00 dinara, a troškovi za popravke u školi oko 3.000,00 dinara. Sedmodnevna ekskurzija koju je platila majka koštala je 35.000,00 dinara. Maloletni AA trenira fudbal u FK ''ĐĐ'' i troškovi treninga mesečno iznose 4.000,00 dinara, koje plaćaju deda i baba sa očeve strane. Mesečne potrebe AA u koje pored navedenih troškova ulaze i troškovi za hranu, garderobu, sredstva za higijenu ukupno iznose oko 36.000,00 dinara. Maloletni tužilac BB u vreme donošenja prethodne presude od 21.06.2017. godine imao je 2 meseca, a sada ima 6 godina i pohađa privatni vrtić „EE“, koji mesečno košta 23.000,00 dinara. Časovi engleskog jezika iznose 3.900,00 dinara mesečno, a jednodnevna ekskurzija koštala je 4.000,00 dinara. Maloletni BB trenira fudbal u FK ''ĐĐ'' i troškove treninga od 4.000,00 dinara plaćaju deda i baba sa očeve strane. Prosečne mesečne potrebe maloletnog BB iznose oko 44.000,00 dinara. Minimalna suma izdržavanja koju kao naknadu za hranjenike, odnosno lica na porodičnom smeštaju, utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu za novembar 2023. godine iznosila je 44.792,00 dinara.

Zakonska zastupnica maloletnih tužilaca – majka VV ima 40 godina, zdrava je i sposobna za rad i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Po zanimanju je trgovac i zaposlena je kod svojih roditelja u STR „VV“, sa prosečnom mesečnom zaradom u iznosu od oko 500 evra. Vlasinik je stana površine 70 m2 u ... u kom živi sa maloletnom decom. Mesečni troškovi za informatiku koštaju oko 12.700,00 dinara, za struju 6.000,00 dinara, za SBB oko 5.000,00 dinara, a za hranu i sredstva za higijenu izdvaja oko 10.000,00 dinara. Za svoje potrebe mesečno izdvaja iznos od oko 20.000,00 dinara. Poseduje automobil marke Audi Q2 i mesečno za gorivo plaća iznos oko 12.000,00 dinara. U izdržavanju maloletne dece pomažu joj roditelji, koji joj mesečno daju iznos oko 70.000,00 - 80.000,00 dinara. Tuženi GG ima 42 godine, po zanimanju je master ..., zdrav je i sposoban za rad. Zaposlen je u sopstvenoj firmi „ŽŽ“ doo, koja se bavi ... . Vlasnik je stana površine 119 m2 u ... . Troškovi za informatiku mesečno iznose oko 9.000,00 - 10.000,00 dinara, za struju oko 3.000,00 dinara, za SBB oko 5.000,00 dinara. Poseduje automobil marke Golf i prosečno mesečno za gorivo plaća iznos oko 25.000,00 - 30.000,00 dinara. Za garderobu mesečno izdvaja iznos oko 2.000,00 dinara, za sredstva za higijenu oko 1.000,00- 1.500,00 dinara, za hranu oko 200,00-300,00 dinara, jer se hrani kod roditelja. Troškovi mobilnog telefona mesečno iznose 1.000,00 dinara. Nema obavezu izdržavanja drugih lica. Finansijski mu pomažu roditelji i trenutna partnerka. U poslednjih godinu i po dana putovao je u inostranstvo najmanje 8 puta, od čega 7 puta avionom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom presudom odlučeno o povećanju visine izdržavanja, primenom člana 164. Porodičnog zakona, jer su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka promenile. Tuženi je obavezan da na ime dela doprinosa za izdržavanje maloletnog AA plaća mesečni iznos od 22.000,00 dinara, a za maloletnog BB iznos od 26.000,00 dinara, počev od 12.12.2022. godine pa ubuduće. Kod određivanja visine izdržavanja sud je u vidu imao povećanje potrebe dece, sa jedne strane, i stvarne mogućnosti tuženog, s druge strane, kao i nivo životnog standarda tuženog, sve u smislu člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da su se u konkretnom slučaju promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o izdržavanju iz 2017. godine i stekli uslovi za promenu visine izdržavanja primenom člana 164. Porodičnog zakona, i to za povećanja visine obaveze izdržavanja od strane tuženog, za koju odluku su dati dovoljni razlozi koje, kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i ovaj sud.

Porodični zakon je ustanovio kriterijume kojima se sud rukovodi u postupku određivanja izdržavanja (član 160), propisivanjem da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja (stav 1), pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, koju sumu kao nadoknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4), s tim da zakon upućuje kako se cene mogućnosti dužnika izdržavanja kao mogućnosti koje zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Članom 162. stav 3. ovog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Odredbom člana 164. PZ, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Mal. tužioci ostvaruju pravo na veći iznos sredstava za izdržavanje prema obimu svojih potreba, prihodovnim i imovinskim potencijalima roditelja i standardu života tuženog kao dužnika izdržavanja. Odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje mal. dece, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi i mogućnosti da doprinosi izdržavanju mal. AA i mal. BB iznosom od 22.000,00 dinara odnosno 26.000,00 dinara mesečno. Visinom ove obaveze neće biti ugrožena njegova egzistencija.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da drugostepeni sud nije vodio računa o materijalnom stanju oba roditelja, te nije cenio okolnost da je majka tužilaca takođe zaposlena, a da tuženi ostvaruje mesečne prihode od samo 40.000,00 mesečno. Ovo zbog toga što je navedene činjenice drugostepeni sud pri donošenju odluke imao u vidu, kao i činjenice o svim prihodima kojima raspolaže tuženi kao dužnik izdržavanja. Taj sud je pravilno odredio visinu doprinosa tuženog za izdržavanje mal. tužilaca, ceneći da su se potrebe dece povećale u odnosu na prethodni period i da tuženi bez opasnosti po svoju egzistenciju, može da izdvaja ukupno 48.000,00 dinara mesečno za izdržavanje mal. tužilaca. Preostala sredstva za izdržavanje mal. tužilaca obezbediće zakonska zastupnica koja se brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja, koji i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. dece, jer je obaveza roditelja da izdržava svoje maloletno dete, zajednička obaveza oba roditelja, nezavisno od toga kome je povereno vršenje roditeljskog prava.

Nasuprot revizijskom osporavanju, drugostepeni sud je uzeo su u obzir sve bitne činjenice od značaja za odluku o promeni visine izdržavanje i njenoj visini, sve u skladu sa odredbama članova 160. i 164. Porodičnog zakona, naročito činjenice o potrebama mal. dece, zdravstvenom stanju, ličnim potrebama i imovinskim prilikama tuženog, kao i imovinskim prilikama zakonskog zastupnika mal. dece. Naime, tuženi je zaposlen u firmi koja se bavi ... sa mesečnom zaradom od 40.000,00 dinara. Međutim, kako je tuženi vlasnik firme u kojoj radi, a koja ostvaruje prihode od poslovanja, jasno proizlazi da navedeni iznos zarade nije jedini iznos prihoda koji tuženi ostvaruje u toku meseca. Osim toga, tuženi je vlasnik stana od preko 100 m2, za koji stan su troškovi održavanja visoki, kao i troškovi putovanja u inostranstvo na koje je tuženi samo u toku jedne godine išao osam puta, što nedvosmisleno ukazuje na to da se mesečni prihodi tuženog ne zasnivaju samo na zaradi od 40.000,00 dinara, koju ostvaruje u svojoj firmi i čiju visinu pritom sam određuje. Zbog navedenog, neosnovani revizijski navodi tuženog da su navodi drugostepenog suda o njegovim dodatnim prihodima i visokom standardu života samo paušalni. Kod iznetog stanja stvari, neosnovani su revizijski navodi tuženog da je odlukom drugostepenog suda o visini doprinosa za izdržavanje mal. tužilaca ugrožena njegova egzistencija i da prilikom određivanja visine izdržavanja sud nije vodio računa o njegovim primanjima i ličnim potrebama. Sledom navedenog, vodeći se pravom deteta da uživa životni standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da će maloletnim tužiocima iznosi dosuđeni na ime izdržavanja od strane oca, zajedno sa doprinosom majke, omogućiti upravo uslove i standard života kakav tuženi ima. Kod utvrđenog da je tuženi zdrav i radno sposoban, da živi u svom stanu, da ostvaruje prihode od poslovanja svoje firme, a nema obavezu izdržavanja drugih lica, pravilnost ocene drugostepenog suda o mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja nije dovedena u pitanje.

Tuženi je kao roditelj dužan da angažuje sve svoje mogućnosti u skladu sa zakonom kako bi uredno izvršavao svoju zakonsku obavezu izdržavanja. Obaveza izdržavanja maloletne dece je prioritetna. Njoj ne mogu biti podređene druge potrebe i htenja roditelja dužnika izdržavanja.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Između ostalog, revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavalja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog kojih se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Revizija je odbijena i u delu odluke o troškovima postupka, jer je pravilno odlučeno primenom člana 207. Porodičnog zakona. O naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Ishod spora nije uslovljavajući za odluku o troškovima postupka u parnicama ove vrste. Po principu pravičnosti, imajući u vidu razlog pokretanja ovog postupka, ocenjeno je da ima mesta dosudi naknade troškova postupka mal. tužiocima.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Stanković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković