Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AD Hemijska industrija „Panonija Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Srđan Miković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo finansija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje Zrenjanin, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1971/22 od 10.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2023. godine doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužene, pa se UKIDA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1971/22 od 10.05.2022. godine u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je preinačena presuda Višeg suda u Pančevu P 112/21 od 19.01.2022. godine i obavezana tužena da tužiocu na iznos glavnog duga isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 25.11.2020. godine do isplate i u stavu trećem izreke i presuda Višeg suda u Pančevu P 112/21 od 19.01.2022. godine u stavovima prvom i drugom izreke i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu P 112/21 od 19.01.2022. godine u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati 12.327.192,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.11.2019. godine do isplate. U stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 621.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. U stavu trećem izreke odbijen je zahtev tužioca za dosudu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od 19.01.2022. godine pa do dana izvršnosti presude, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1971/22 od 10.05.2022. godine, u stavu prvom odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Pančevu P 112/21 od 19.01.2022. godine u delu stava prvog i u stavu drugom izreke, dok je preinačena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, pa je obavezana tužena da tužiocu na iznos od 12.327.192,16 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 25.11.2020. godine do konačne isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos počev od 15.11.2019. godine do 24.11.2020. godine odbijen kao neosnovan. U stavu trećem izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je odgovorio na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužene nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, AA bila je zaposlena u RO „Panonija“ na određeno vreme u periodu od 18.04.1985. do 06.08.1986. godine, a od 06.08.1986. godine na neodređeno vreme na poslovima ..., ... . Utvrđeno je da je u periodu od 1986. do 2015. godine sa svojim poslodavcem Hemijskom industrijom „Panonija“ zaključila više aneksa ugovora o radu, kojima je menjan koeficijent zarade i naziv radnog mesta na kome je u tom periodu obavljala poslove vezane za ..., ... ... . Dana 28.05.2015. godine AA je otkazala ugovor o radu i radni odnos joj je prestao 12.06.2015. godine, pošto je prethodno u periodu od novembra 2000. do juna 2015. godine primala zaradu i naknadu zarade preko svojih računa kod poslovnih banaka „BB“ a.d. ..., „VV“ AD ..., „GG“ AD ..., „DD“ a.d. ... .

AA je pravnosnažnom i izvršnom presudom Višeg suda u Pančevu K 5/2019 od 20.06.2019. godine oglašena krivom, jer je u vremenskom periodu od januara 2006. godine do juna 2015. godine iskorišćavanjem svog ovlašćenja pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist i drugom nanela imovinsku štetu i to tako što je kao odgovorno lice, ... - ... u privrednom društvu AD HI „Panonija“ Pančevo iskoristila svoje ovlašćenje i pri obradi radnih lista obračuna unosila netačne podatke o visini svoje zarade, da bi zatim platne spiskove sa uvećanom zaradom dostavljala bankama, gde je imala otvorene tekuće račune na svoje ime, po kojima su banke uplaćivale označenu visinu na njene račune i na tako, bez osnova na više obračunatu i uplaćenu zaradu, obračunavala i uplaćivala poreze i doprinose na teret zaposlenog i poslodavca, i na ovaj način u periodu od januara 2006. do juna 2015. godine na svoje račune pored zarade koja joj je pripadala po ugovoru o radu isplaćeno je više za 18.459.369,56 dinara, a na više uplaćen iznos uplaćeni su sa računa AD HI „Panonija“ i više obračunati porezi i doprinosi na teret zaposlenog od 7.763.235,78 dinara i na teret poslodavca 4.563.956,38 dinara, ukupno 12.327.192,16 dinara, te je ovde tužilac pretrpeo štetu jednaku zbiru više isplaćene zarade i više isplaćenih poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 30.786.561,72 dinara. Navedenom presudom u krivičnom postupku delimično je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu oštećene AD HI „Panonija“ Pančevo za iznos od 18.459.369,56 dinara, pa je optužena AA obavezana da oštećenom preduzeću ovaj iznos isplati u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude, dok je preko tog iznosa za iznos od 12.327.192,16 dinara, koji se odnosi na više obračunate i uplaćene poreze i doprinose, oštećeni upućen na parnični postupak.

Nakon pravnosnažnosti presude donete u krivičnom postupku, tužilac se obratio Poreskoj upravi, Filijala u Pančevu, radi isplate navedenog iznosa od 12.327.192,16 dinara, a 15.11.2019. godine se obratio zastupniku tužene Državnom pravobranilaštvu sa predlogom za mirno rešenje spora u skladu sa odredbom člana 193. ZPP, tražeći vraćanje 12.327.129,16 dinara oštećenoj AD HI „Panonija“ Pančevo ili da prizna dug u tom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja zahteva za mirno rešenje spora, a što se može ostvariti priznanjem poreskog kredita u navedenom iznosu. Tužilac je tek 25.11.2020. godine podneo izmenjenu poresku prijavu, shodno članu 40. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da ukliko je poreski obveznik ustanovio da poreska prijava koju je podneo poreskoj upravi sadrži neku grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno neki propust druge vrste, dužan je da odmah, najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška, ili propust otklonjeni, izmenjenu poresku prijavu. Tom prilikom je ukazano da je neophodno da pored dostavljene krivične presude Višeg suda u Pančevu podnesu izmenjene poreske prijave i da će iste biti prihvaćene bez posebne kontrole od strane Poreske uprave i predočeno da će se podnošenjem izmenjenih poreskih prijava na tačne iznose isplaćenih zarada zaposlenoj u spornom periodu januar 2006. godine do juna 2015. godine stornirnjem podnetih poreskih prijava automatski iskazati preplata na računima i javnim prihodima, koja će moći da se vrati poreskom obvezniku odmah po podnošenju izmenjenih poreskih prijava za zarade, kao i na odredbe istog Zakona shodno kojima u poreskom postupku teret dokaza snosi poreski obveznik za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza, koji je u obavezi da podnese izmenjene poreske prijave i da ne postoji mogućnost podnošenja istih na drugačiji način po navedenoj presudi, kao i da će se na taj način izvršiti ispravka stanja u poreskom računovodstvu koju vodi Poreska filijala Pančevo. Pošto je dokumentacija neophodna za podnošenje izmenjenih poreskih prijava bila obimna, to je tužiocu bio potreban duži vremenski period da istu pribavi i dostavi nadležnoj filijali, na koji je način postupio 25.11.2020. godine, u skladu sa dogovorom i instrukcijama za postupanje koji su predstavnici tužioca dobili od strane poreske uprave. Tužba je podneta 24.02.2020. godine.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi u obavezi da tužiocu na osnovu stečenog bez pravnog osnova isplati 12.327.192,16 dinara.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno. Nižestepeni sudovi nisu razjasnili da li se u konkretnom slučaju primenjuje institut sticanja bez osnova iz odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, ili naknade štete iz odredbe člana 172. stav 1. i 154. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi smatraju da je pravni osnov potraživanja tužioca sticanje bez pravnog osnova koje je regulisano odredbom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima. AA, zaposlena kod tužioca, iskoristivši svoja ovlašćenja uplatila je veće iznose poreza i doprinosa na teret zaposlenih i na teret poslodavca, kao i veći iznos na ime svoje zarade, koju je nezakonito obračunavala i isplaćivala. Doprinosi iz obaveznog socijalnog osiguranja uplaćuju se i prihod su i to: doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prema članu 169. stav 1. tačka 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, doprinos za zdravstvo Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prema članu 253. stav 1. tačka 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, i doprinos za nezaposlenost Nacionalne službe za zapošljavanje, prema članu 19. stav 1. tačka 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a Poreska uprava vrši kontrolu naplate, naplatu i povraćaj pogrešno uplaćenih doprinosa. Navedene ustanove su pravna lica, sa statusom organizacije za obavezno osiguranje. Stoga, obveznici vraćanja stečenog na ime uplaćenih doprinosa, za koju uplatu je otpao pravni osnov, bili bi navedeni fondovi i Nacionalna služba za zapošljavanje, a ne tuženi koji samo sprovodi postupak kontrole plaćanja i naplate.

Kada se sprovodi postupak vraćanja pogrešno uplaćenih poreza i doprinosa putem Poreske uprave, onda je to upravni postupak propisan odredbama Zakona o poreskom postupku i administraciji, a tuženi je organ koji postupa u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i administraciji. Međutim, tuženi u ovom parničnom postupku može da bude samo obveznik bez osnova stečenih poreza.

Stoga je ostalo neutvrđeno, radi pravilne primene materijalnog prava, da li je osnov odgovornosti tuženog u propustima u postupanju u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i administraciji kada je u pitanju vraćanje pogrešno plaćenih poreza i doprinosa, u čemu se propusti sastoje i da li su sa štetom koju trpi tužilac u uzročno posledičnoj vezi. Pored navedenog, ostalo je neutvrđeno da li je i kako odlučeno o izmenjenoj poreskoj prijavi od 25.11.2020. godine, što može da bude od uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari.

Kako je usvojena revizija i ukinute presude u pogledu glavnog duga i dela kamate, ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka.

U ponovljenom postupku, sudovi će utvrditi nedostajuće činjenice radi pravilne primene materijalnog prava i doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Iz svega iznetog, odlučeno je kao u izreci na osnovu odrdbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić