Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 765/24 od 21.02.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3225/21 od 08.11.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti predugovora o kupoprodaji zaključenog 23.05.1996. godine i vraćanje novčanog iznosa datog po tom predugovoru, iz razloga što je bio zabranjen promet nepokretnosti na osnovu tada važećeg Zakona o ograničenju prometa nepokretnosti iz 1989. godine. Pobijanom odlukom tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje je odbijen jer je utvrđeno da predmetni predugovor ispunjava sve uslove iz člana 45., u vezi člana 51. Zakona o obligacionim odnosima, dok je tužba za vraćanje novčanog iznosa odbačena, na osnovu odredbe člana 294. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je pred istim sudom u toku parnice u predmetu P 1708/14, koja za predmet ima isti zahtev. Tužilja u reviziji ne ukazuje na razloge za dozvoljenost posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Međutim, za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je potrebna radi ujednačavanja sudske prakse ili je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Bitna povreda odredaba parničnog postupka, u smislu pogrešne primene procesnog zakona pri odbačaju tužbe, na koju tužilja u reviziji takođe ukazuje, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi utvrđenja i sticanja bez osnova, tužilja je podnela 17.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 72.600,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev o kom je odlučeno presudom odnosi na nenovčano potraživanje, dok se odbačena tužba odnosi na novčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković