.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 119/2021
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Stojić, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Niša, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo i Direkcije za izgradnju Grada Niša, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog Grada Niša, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3627/19 od 08.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog Grada Niša, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3627/19 od 08.09.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog Grada Niša izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3627/19 od 08.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 9048/17 od 28.08.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi Grad Niš da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati 55.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2019. godine, do konačne isplate, dok je za iznos preko dosuđenog do traženog iznosa od 130.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, za pretrpljeni strah 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.08.2019. godine, do konačne isplate, dok je za iznos preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi Grad Niš da mu na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti isplati 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže JP Direkcija za izgradnju Grada Niša da solidarno sa Gradom Nišem tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati 130.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2019. godine, do konačne isplate, za pretrpljeni strah 130.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2019. godine do konačne isplate i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi Grad Niš da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 97.371,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Petim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj JP Direkciji za izgradnju Grada Niša, na ime naknade troškova postupka isplati 15.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3627/19 od 08.09.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tuženog Grada Niša kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Grad Niš je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo usled pada u šaht u ulici ... u Nišu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se osporavanjem pasivne legitimacije tuženog Grada Niša i ukazivanje na doprinos tužioca nastanku štete, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza u pogledu odgovornosti tuženog, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 06.11.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 300.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
